slika politike - Jovan Despotović

367najveće partije u ovom savezu, ne samo zbog kadrovskih razloga (jer je, između ostalog,očigledno i to da manji koalicioni partneri nemaju adekvatne ličnosti koje bi mogle da vodeovaj resor) već i zbog programskih. Jer, kako stoji u dokumentu "Srbija - obnova, razvoj,reforme" usvojen na 4. kongresu SPS-a, "takozvana globalizacija i njen željeni novi svetskiporedak, njeno polazište i njeno odredište, nose sa sobom globalizaciju kulture, u čijem supodtekstu politički interesi koji bi da umanje i zbrišu 'male' narode, 'male' kulture i 'male'jezike, kako bi se nebo celog sveta premrežilo pogubnom paučinom sivila, obezličenosti ijednoumlja". Naravno da je ovaj politički stav legitiman pod uslovom da se konsekventnosprovodi, da ga praksa ne demantuje i da nije u koliziji sa pomenutim osnovnim dokumentimao ljudskim pravima, napokon da nije kontradiktoran sa nekim drugim tezama iz istog teksta.Na primer, u istom dokumentu piše i sledeće: "Ostvarenje ciljeva i zadataka za Socijalističkupartiju Srbije podrazuneva preduzimanje odgovarajućih mera sračunatih na: ’... korišćenjepozitivnih svetskih iskustava u oblasti upravljanja i načina predstavljanja javnosti rezultatarada, ustanova kulture i kulturnih stvaralaca...’, a u nastavku: "Etničko i nacionalnoopredeljenje niti slobodno ispoljavanje etničkog i nacionalnog osećanja ne ugrožavaju zdravinternacionalizam i transnacionalizam, što su sve legitimni fenomeni slobodnog idemokratskog društva." Nedoslednost je očigledna: s jedne strane imperativna je političkaborba protiv opšte, pa i kulturne globalizacije, a sa druge, ističe se neophodnost korišćenjaupravo tih principa za ostvarivanje ciljeva i zadataka SPS-a.No, gore od ove programske nekonsekventnosti, jesu rezultati dosad ostvarene njihovekulturne politike. O tome je u proteklom periodu u nerežimskoj jugoslovenskoj štampi mnogoputa pisano: od navođenja primera uništavanja najznačajnijih kulturnih ustanova, srozavanjana nepodnošljivi nivo njihovog materijalnog stanja i egzistencije umetničkih stvaralaca,stalnog odlaganja donošenja neophodnih zakona (na primer o pozorištu, zadužbinarstvu,legatima itd.), krajnje nerazumljivoj i pogubnoj kadrovskoj politici kada su na vodeća mesta unacionalnim (i drugim, manje značajnim) ustanovama postvaljane ličnosti bez odgovarajućihstručnih i moralnih osobina itd. Iz navedenog programskog teksta SPS-a ne vidi se niprimisao da bi se to neslavno i kompromitujuće stanje za vlast promenilo.Ali je zato izbačena, slično kao 1945. sa "socijalističkim realizmom", jedna nova"estetička" kategorija - "patriotsko stvaralaštvo". Šta bi ona sve mogla da podrazumeva da sekojim slučajem teorijski razradila i u praksi sprovela? Najpre to da bi ova "estetika" biladržavna pa time i obavezujuća za one koji imaju nameru da se bave kulturnim i umetničkim