slika politike - Jovan Despotović

299muzeologije neophodnim za vođenje kuće od najvećeg nacionalnog i kulturnog interesa,pokušao je da me bez razloga i protivno pravu istera sa posla. U Rešenju o prestanku radnogodnosa koji mi je uručio 1. septembra o.g. stoji kako 1997. godine nisam realizovao jednuizložbu koju je on sam zakazao za sredinu 1999! Ovakvo obrazloženje Upravni odbor Muzejanaravno da nije mogao da potvrdi već je otkaz zamenio novčanim kažnjavanjem u narednihšest meseci, ali me je direktor, očigledno time nezadovoljan, odmah pošto sam o stogodišnicirođenja akademika Sretena Stojanovića u jednoj maloj beogradskoj galeriji priredio izložbunjegovih dela, a posle petnaest godina rada na mestu kustosa Zbirke skulptura, premestio nadrugo radno mesto. Na kraju, dozvolićete mi gospodine Ministre i neka sasvim lična pitanja,na primer: dokle mislite da je normalno da se očigledna beskrupuloznost i otvorenošikaniranje ovog "vladinog činovnika" u Vašoj nadležnosti, ima trpeti? Ili, da li i Vi umišljateda se ovde bez posledica unedogled može poigravati sa sudbinama ljudi i njihovih porodica?Danas, 21. decembar 1998.Anticivilizacijski trendNajveći deo istorije umetnosti (sve do novog doba) koja je oduvek bila predmetom akademskoginteresovanja zapravo je povest vladalačkih, dinastičkih, crkvenih i plemićkih narudžbinanajraznovrsnijih umetničkih predmeta, slikarija, kipova, arhitektonskih zdanja i dr. koji su kaonajvredniji deo civlizacijske baštine kroz vekove ostali sačuvani do danas. Uvek su vrhunskaumetnička ostvarenja nastajala kao direktne porudžbine najmoćnijih sa vrha političke piramide -onih koji su raspolagali neograničenim finansijskim sredstvima i istovremeno spremnih da deotog bogatstva ulože u stvaralaštvo čime nisu samo dokazivali vladalačku moć već i prefinjenostsopstvenog estetičkog ukusa koji je trebao, i bivao predmetnom divljenja koliko vlastitihpodanika toliko i zavidnih konkurenata ili suseda.U tom procesu bilo je perioda kada se o umetničim dostignučima veoma mnogo vodiloračuna, primerice: V vek klasične Grčke u čijim su slobodnim gradovina građeni najvećihramovi starog sveta, renesansa Paleologa kojoj je zaštitnik i ktitor bila ta carska vizantijskadinastija (u čijem su obodu nastali i neki najvredniji spomenici srednjovekovne srpskeumetnosti), potom Renesansa italijanskih gradova čiji je vrh obeležila, postajući paradigmom