slika politike - Jovan Despotović

121Po Malićiju, ovu treću generaciju albanskih umetnika sa Kosova kao diminantni fenomenobeležava kreativni nihilizam sasvim specifičnih boja koje ćemo videti u jednom sažetom ireprezentativnom izdanju na njegovoj autorskoj izložbi Pertej."Umetnost za i protiv"Poslednja izložba sa temom savremene angažovane umetnosti održana je u Banja Luci upraskozorje jugoslovenskih ratova 1989. godine kada je Berislav Valušek koncipirao izložbu podnaslovom Umetnost za i protiv. Izložbena eksplikacija odnosa umetnosti - politika - ideologijaveć je tada bila proistekla iz dobrano zaoštrenih međunacionalnih odnosa, odnosno iz potrebecelovitog sagledavanja i kritičke interpretacije aktuelnog umetničkog trenutka jugoslovenskogstvaralaštva u kontekstu najšireg društvenog realiteta. Autor je ovakvom koncepcijomnameravao da prikaže oblike specifične estetske reakcije u domenu vizuelnih umetnosti na sveone pojave koje zaokupljaju naš savremeni trenutak i njegov ideološki kontekst. Valušek je tačnouhvatio tadašnje raspoloženje umetnika da o problemima promišljanja političke i ideološkestvranosti posvedoče u najširoj lepezi od metaforičkog govora do najneposrednijeg angažmana.On je utvrdio nekoliko modela politizacije i političke ideologizacije angažovaneumetnosti: prvi, koji se bazira na relativno bezazlenom poigravanju znacima i simbolima koji seupotrebljavaju kao građa za umetničke konstrukcije. Drugi, ironizacija simbola, njihovoizdvajanje iz opšteg konteksta uobičajenog pojavljivanja, redizajniranje i ponovno uklapanje unove sisteme koji stvaraju nova značenja. Treći je moralizatorski kada se pokušava ukazati naloša mesta političke prakse ili se sama praksa kao takva osuđuje. Četvrti je ne-umetnički kada sebezrezervno pristaje na vlastito umetničko određenje kroz političku ili ideološku strukturu; ovajmodel je podeljen na dva dela: jedan je anahron i zapravo glorifikuje i mitologizuje revoluciju, adrugi se oslanja na nacionalne programe koji se poklapaju sa politikom provođenja tih istihprograma. I peti, onaj u kome se celokupna, globalna, svetska situacija (pa time i lokalna)razrešava Thanatosom - smrću izrečenom jezikom umetnosti.Refleksija kritike na ovu izložbu takođe je poprimila stanovitu idejnu podeljenost - opet uskladu sa tim netom predratnim vremenom primećujući kako umjetnost na kraju osamdesetih uJugoslaviji reagira i na ideologiju i politiku u kojima se razvijala u posljednjih četrdeset i višegodina. Ovaj vid umjetnosti - likovne, koji svoje ideje, ikonografiju crpi iz sloma konceptuelnog ipraktičnog klišea socijalističkog uspjeha i aktualnog političkog rasula, sukladno, opet ističem,