slika politike - Jovan Despotović

428razumevanja međunarodnih standarda i diplomatskog ponašanja u rešavanju spornih pitanja, ato su ključne reči u ovim delikatnim i za svaku državu opasnim poslovima merenoposledicama koje mogu nastati. Dakle, za rešavanje sporova neophodno je uspostaviti dijalog.Da bi se dijalog vodio potrebne su najmanje dve strane, a u nekim slučajevima i tri (treća jenajjača i arbitrira kada se ne može uspostaviti dogovor). U tim dijalozima učešće političaratreba svesti na najmanju moguću meru, a većinu poslova prepustiti stručnjacima koji najboljerazumeju problem i koji će se, po prirodi stvari, najlakše dogovoriti o solucijama koje surealne i koje se mogu primeniti u praksi. U slučaju restitucije sa Hrvatskom neophodno je damešovita Komisija nastavi rad na identifikovanju i pronalaženju predmeta koje traži jedna ilidruga država, i u slučaju Kosova treba formirati mešovite komisije (uz pomoć međunarodnezajednice) koje će pronaći načine da se ta neobična, ali mužna restitucija obavi (jer od njezavise i drugi uslovi koji treba da dovedu do ukupnog razrešenja statusa južne srpskepokrajine).Restitucija kulturnih dobara kao značajan deo, uprkos mišljenja političara, u periodudefinisanja ukupne tranzicije, pa time i formiranja nove kulturne politike, na žalost je znatnozapuštena i marginalizovana oblast. Ukazali smo da je u slučaju uspostavljanja političkih idiplomatskih odnosa sa Hrvatskom upravo restitucija odigrala jednu od najznačajnijih uloga.Nemamo nimalo dilema da će i u definisanju statusa Kosova, koje će biti podržano odmeđunarodne zajednice, a koja neče narušiti suverenitet Srbije, restitucija kulturnih dobarabiti jedno od glavnijih pitanja, bedljivijih argumenata da se nešto u ovdašnjoj političkojpredstavi prema svetu menja na bolje i da će legitimni zahtevi Beograda biti prihvaćeni saonom vrstom pažnje i razumevanja koji se ovde sa pravom očekuju.Treći program Radio Beograda, 28. septembar 2005.Kulturna politika i tranzicija IVUporedna legislativaPostoje tri glavna instrumenta kojima država upravlja kulturnom politikom. To su: legislativa,dakle, stvaranje zakonskog okvira u kome se postavljaju pravne osnove za obavljanje ovedelatnosti. Zatim, to je finansiranje kulture, posebno u periodu tranzicije kada se, usled