slika politike - Jovan Despotović

362kulturne politke, postoji ozbiljna opasnost da kultura kat-tad, a možda već i u samom začetku,ostane pod okriljem politike, posebno u uslovima opstanka ’partijske države’ što je priličnoverovatno, a to podrazumeva da od nje i njenih potreba direktno zavisi. Kako je politika usvakom savremenom društvu promenljiva, zašta se zasad deklarativno zalaže i demokratskavlast u Srbiji, lako se dolazi do zaključka da bi takva učestala promena i nadalje nanosila štetukulturnom i umetničkom stvaralaštvu, sistemu u kome se ona nalazi, naravno i samimakterima na toj sceni koji su profesionalno, ali i egzistencijalno od nje zavisni.Otvoreno govoreći, kako je Demokratska opozicija Srbije, a danas aktuelnademokratska vlast (zasad nužno) sačinjena od stranaka najrazličitijih političkih orijentacija -od republikanskih do rojalističkih, od nacionalnih do građanskih, od socijaldemokratskih dodemohrišćanskih itd, u bliskoj budućnosti kada se u nas stabilizuju političke prilike, trebaočekivati njihovo osamostaljivanje. Na nekima od sledećih izbora, koji će svakako bitiodržani po istinski primerenim demokratskim standardima, videće se pravo političkoraspoloženje stanovnika Srbije. Tada će neke stranke (ili manje grupacije) iz sadašnjedemokratske formacije dobiti mandat da realizuju svoj politički program. Na nekim drugimizborima, sasvim je izvesno, dolaziće do promena. A tada će kultura i umetnost opet biti uproblemima (podrazumeva se da su programska načela različitih stranaka i u domenu kulturihpitanja takođe različita) ukoliko se već sada ne uspostavi stabilna strategija njihovog razvojabez opasnosti da se političke promene odraze i na kulturne prilike.Nažalost, već su registrovani i prvi negativni potezi nove vlasti (naravno da se ovomprilikom bavimo samo pitanjima iz najužeg kulturnog domena). Kao da se nastavlja starapraksa, za koju smo mislili da će biti napuštena, u jednoj od njenih najosetljivijih oblasti -kadrovskoj politici. (Primetno je da je baš ovde s razlogom upotrebljena sintagma za koju smoranije istakli da je neprimerena kulturi.) Jer, nije ni moguće ni normalno da se i nadaljeministri, sekretari ili poverenici za kulturu postavnjaju zakulisno, izvan pogleda i uticaja, presvega stručne kulturne i umetničke javnosti. Zaista bi bilo zanimljivo čuti obrazloženje onihkoji su tako odlučili u nekakvim tajnovitim, neformalnim telima, birokratskim ili familijarnimkrugovima, o kadrovskim rešenjima najodgovornijih činovnika u republici, gradu i opštinama.Koje su to bile, na primer, preporuke u njihovom radu da se upravo te ličnosti postave nagotovo sva mesta na kojima će se donositi programske i kadrovske odluke sa najdirektnijimposledicama za kulturni i umetnički institucionalni sistem? (Dakle, nimalo za našu temu nijezanimljivo kako se oni zovu, već šta su do sada uradili, i još više - šta nameravaju da urade! A