slika politike - Jovan Despotović

411industrijski dizajn, Galerija ’Beograd’ koja sve intenzivnije obraća pažnju na neetabliranestvaraoce i fenomene, i odnedavno Galerija ’Ozon’. Dakle, tek ovih nekoliko galerijskihprostora, od kojih su samo četiri potpuno privatni, pored brojnih takođe privatnih, ali nažalostsa krajnje problematičnom umetnošću koja isključivo nastaje iz merkantilnih a ne estetičkihrazloga, svakako da nije dovoljno da bi se njihovo prisustvo značajnije osetilo. Možda bi odpomoći bilo osnivanje asocijacije privatnih galerista koji su okrenuti promociji i podršciozbiljnog stvaralaštva čime bi se mogao ostvariti veći uticaj na državne organe koji bi tadaverovatno brže rešavali probleme stvaralaštva o kojima je bilo reči. Takve galerije bi dobileozbiljne beneficije u radu (od zakupa prostora do komunalnih obaveza, štampanja kataloga itako dalje), a vrednost programa bila bi im ocenjivana svake godine, pa u slučaju promeneizlagačke politike prema komercijanom stvaralaštvu, te bi se beneficije gubile. Na ovaj načindržava bi načinila značajan korak u regulisanju odnosa u krajnje osetljivom područjupromocije i podrške serioznog stvarašatva u društvu koje je još uvek siromašno, koje je uumetničkim smislu prilično ’nepismeno’ i koje mora da prođe kroz ovaj period tranzicije sanajmanje posledica po istinske umetnike i one koji ih podržavaju. To je jedini način da sestvarno uključimo u veliku evropsku i svetsku porodicu prosvećenih i svesnih građana kojitakavu međunarodnu zajednicu vide kao realnost i neizbežnost radi sopstvenog opstanka.Treći program Radio Beograda, 6. juli 2005.Kulturna politika i tranzicija IIOčuvanje kulturne baštineKada su 2000., а potom i 2003. godine održane dve NACIONALNE DEBATE OKULTURNOJ POLITICI, prvu je upriličila jedna nevladina organizacija - Centar zasavremenu umetnost, s drugu resorni Vladin sektor - Ministarstvo kulture, zapravo su biliregistrovali isti krugovi problema i praktično su u oba slučaja bila predložena ista rešenja zaprevalizaženje zatečenog stanja. Tada su utvrđeni opšti principi i u oblasti učuvanja kulturnebaštine. U najkraćem, već na samom početku, poput svojevrsnog rezimea, istakli bismosledeće naglaske tada iznete:- prvo, neophodnost da se na nov način definiše pojam kulturne baštine