slika politike - Jovan Despotović

388grčka služba zaštite primenjujući najstrožije evropske norme onemogućavajući time našestručnjake da se tamo efikasnije angažuju.Drugi nivo, ili instrument vođenja državne politike u ovoj oblasti je stabilnofinansiranje zaštite kulturne baštine. To se odnosi na i opšti tretman kulture u ovom društvu,a ne samo na zaštitu spomeničke ostavštine. Kao vrlo značajan segmet u oblasti kulture,zaštita baštine, zahvata značajan deo javnih finansija. Poreski obveznici, oni koji pune budžetsvojim sredstvima odakle se dalje finansira (i) zaštita kulturne baštine, nisu dovoljno svesnitog značaja, a zaštitari nisu uradili dovoljno, uz pomoć medija i na druge načine, naubeđivanju onih koji treba da kroz umanjenje poreza ili putem donacija, te na druge načine, dapomognu kontinuiranu zaštitu postojeće i obnovu ugrožene kulturne baštine.Treći nivo je sistemski ili organizacioni. Mi imamo veliku mrežu institucija koje sebave zaštitom kulturne baštine. O nepokretnim kulturnim dobrima (arheološki lokaliteti,arhitektura) brinu se zavodi za zaštitu spomenika kulture; republički je odgovoran za tzv. prvukategoriju, za najznačajnije objekte. Postoje i drugi veliki sistemi – muzejski, arhivski ibibliotečki koji čuvaju i štite pokretna i nematerijalna kulturna dobra. Takođe postoje,gradske, opštinske, međopštinske, regionalne, pokrajinske ustanove zaštite koje se, u užemteritorijalnom smislu, bave objektima i predmetima druge i treće kategorije po značaju koji senalaze na njihovim teritorijama ili se čuvaju u njihovim istitucijama. Mreža je velika, imapreko 1000 ustanova, ali ona nije racionalno niti efikasno organizovana. Prethodnaadministracija je pokušala da tu uvede red što je naišlo na ogroman otpor pre svega stručnejavnosti, konzervatora, muzealaca, arhitekata... a i samih ustanova za zaštitu uslednerazumevanja namera državne uprave u ovoj oblasti i ciljeve opšte tranzicione politike kojaje bila primenjivana i na oblast kulture. I dan-danas se čuje prigovor da je ondašnjaadministracija 'uništila' tu mrežu što je, u promenjenim uslovima od 2004. godine, dovelo donesagledivih posledica. A namera je bila jednostavna: da se na novi način, efikasniji imoderniji ustanove zaštite organizuju i da počnu da rade bolje, a to znači planski iekonomičnije, da dobiju druge izvore finansiranja a ne samo da budu na jednim jaslama –budžetu Republike Srbije.Četvrti nivo je kadrovski. Poslednjih petnaest godina stručnjaci u ovoj oblasti retkosu mogli da idu u inostranstvo i da svoja znanja upotpunjavaju modernim, savremenijimnačinima zaštite, od novih načina prezentacije do digitalizacije dokumentacije i registara.