slika politike - Jovan Despotović

280A da bi se to zaista dogodila, opšta politička promena naravno da podrazumeva da se,osim punog profesionalnog, javnog i moralnog integriteta koje će nužno posedovati budućaličnost na najvišem mestu naše kulture i umetnosti u narednom periodu - epohi Promena, uPrelaznoj vladi ili Vladi eksperata što će biti prva formirana posle ove tzv. Vlade nacionalnogspasa, upravo Vlade nacionalnog užasa i saramote u bojama nakazne crveno-crne koalicije(socijalista, komunista i fašista), ona će apsolutno morati da se najpre izbori ne samo za novi idrugačiji status kulture u ovom društvu već pre svega za njen znatno bolji materijalni položaj.Dakle, dok ovde ne dobijemo takvog ministra za kultutru koji će u novom vladinomkabinetu izdejstvovati neophodna (a ne minimalna) sredstva za njene potrebe (i to ne tako štobi se ona takođe od "sirotinjskih" - obrazovanja ili zdravstva, preusmeravala nego direktnouzimala od prebogatih: Miloševićevih pretorijanskih gardi ili mnogobrojnih paradržavnihinstitucija i udruženja) dotle će ona ostati tek povremeni, većinom vrlo ružni i neukusni ukrasmanje-više totalitarnih režima svodeći vlastitu funkciju jedino na njihovo golo održavanjekakav je očigledno ovde danas slučaj.Ovo može postići samo ona ličnost koja ni u jednom elementu nije kompromitovana(a to svakako nisu šarlatanski predlozi kafanskih pevaljki - funkcionera JUL-a ?!, neuspelihdirektora nekih vodećih kulturnih instituicija niti šefovi kulturno-prosvetnih zajednica,recidiva kumunističko-policijskih udruženja). I sasvim otvoreno da kažem da bi to svakakomorala biti ličnost poput Vide Ognjenović, Borke Pavičević, Mirjane Miočinović ili IvanaČolovića (da ilustracije radi spomenemo tek ova imena) čiji je profesionalni i moralniangažman bez ikakvog ideoloških predznaka osim demokratskog, tokom proteklog periodabio izuzetno inspirativan za sve one koji ozbiljno misle da se u ovoj zemlji sve mora korenitopromeniti i postaviti na noge, a čije je javno angažovanje istovremeno bilo uzorno mnogimovdašnjim umetnicima i kulturnim poslenicima.Nikako se nesme dogoditi da toliko očekivane promene mimoiđu kulturu, za svakoemancipovano društvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije inajvidljivije dati toliko potrebni signal o namerama i istinski dokaz o početnom procesuizmene opšteg stanja nacije kome se zdušno i zasad deklarativno teži.Ovdašnji realni analitičari tvrde da tek danas nidokakvog kompromisa sa SlobodanomMiloševićem na unutrašnjopolitičkom planu po bilo kom pitanju ne može doći jer bi tooznačilo prvi znak njegove političke slabosti i - početak njegovog silaska sa političke scene.A tip autokratske vlasti koji on prakticira još od vremena famozne “Osme sednice” (od koje je