slika politike - Jovan Despotović

259očigledno da nisu našla mesto u promenjenom ideološko i političkom ambijentu,opredeljujući se za oprobani koncept estetičkog arbitriranja u programskim koncepcijamainstitucija i manifestacija likovne umetnosti. Tako su zapravo ova udruženja i počelaaktivnost u vreme socijalističkog realizma razorno delujući na savremenu umetnost sapozicija državnog komunizma, što danas unosi ne malu strepnju za aktuelne kulturne istvaralačke odnose u ovom društvu svakojakih, pa i ideoloških tranzicija.No, sličnim, destruktivnim akcijama uzdramene su i neke centralne umetničkeinstitucije. Očigledan primer je, u tom smislu, programska koncepcija Narodnog muzeja uBeogradu. Tokom godine, od velikih izložbi naše savremene likovne umetnosti ovaj muzej jepriredio još jednu izložbu iz famoznog ciklusa Srba-slikara u dijaspori (a koji je prekinut naizričit zahtev Ministarstva kulture), zatim jedna retrospektivna izložba koja je u javnostiizazvala kontradiktorne reakcije, i jedan ciklus izložbi koji je izazvao nepodeljena pozitivnakritička mišljenja koja su potvrđena i dodelom nagrade za najznačajniji izložbeni poduhvat za1995. godinu koji dodeljuje Udruženje istoričara umetnosti. Dakle, programska oscilacija uovom Muzeju bila je evidentna što se naravno direktno odražavalo i na ukupnu sliku o našojsavremenoj umetnosti. Naprotiv, Muzej savremene umetnosti sve više gubi značaj u glavnomtoku aktuelnog stvaralaštva, a dokaz je i to da se on nije našao, po prvi put od kada jeustanovljena, na listi od deset najzanimljivijih izložbi. U pogledu velikih izložbi, ovakvonepovoljno stanje spasla je Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti sa dve retrospektivneizložbe (Zore Petrović i Ljubice Cuce Sokić) koji su svakako bile događaji sezone.A nakon godina kulturnog embarga, tokom 1995. su priređene i prve međunarodneizložbe: u Muzeju savremene umetnosti gostovala je 'Nemačka grafika 70-tih', u Starojbarutani na Kalemegdanu priređena je autorska izložba 'River-art' koja je okupila poreddomaćih umetnika i desetak stvaralaca iz Evrope, Bijenale grafike postao je ove godinemeđunarodna manifestacija, u Narodnom muzeju su bile izložene hromoplastike italijanskogumetnika Pijemontija. Ovo su sve zapravo dobre najave intenziviranja međunarodne saradnjeJugoslavije u likovnim umetnostima.Dakle, ukupno gledajući, glavne karakteristike likovne sezone u 1995. godini, poredniza neprijatnih i ozbiljnih ometanja, obeležile su blago razvijanje optimizma koji, ako nedođe do sunovraćenja iz 'godine kulture' u 'godinu jedne ideologije', iz 'novokomponovanoghaosa' u 'kriptokomunističku estetiku' govori o postojećim potencijalima i dakako tek