slika politike - Jovan Despotović

255Šta nam ovakav ishod govori: najpre ono što smo napomenuli u prethodnom pasusu, a zatim ina poguban uticaj po ukusu nacije, koji se formira delovanjem pre svega televizije, a potom ivisokotiražne štampe. No, izgleda da je ovome došao kraj, ukoliko se po našem dobromobičaju jedna štetočinska tendencija ne izvrgne u svog pandana sa isto tako raznorodnimučinkom.I tek što je započelo veoma zakasnelo podizanje spomenika Nikoli Pašiću, jednačudna namera Odbora, određenog za ovaj posao, iskrsla je sa neobičnim ciljem. Za neke našeaktuelne monumentaliste, oni koji misle da ovaj spomenik treba da bude ogromnih dimenzija,možda bi vredelo obaveštenje da je jedan drugi grad u Srbiji nedavno otkrio spomenik istompolitičaru od 3 metara, plus postament. Moglo bi se čak i uštedeti na ovom poslu ako se odlijejoš jedan primerak iste skulpture, i postavi na dovoljno visoko postolje - i eto njima željenogvelikog Lenjina, u liku Nikole Pašića na trgu Marksa i Engelsa (sada Nikole Pašića, u šta onijoš uvek ili na duži rok još uvek nisu uvereni - izgleda s pravom!). Sva je prilika da tinjapotajna želja da se već jednom završi davno, pre pedeset godina započeti posao konačnogobeležavanja ovog trga, sa danas, misle oni, privrenim imenom i likom.Uostalom, čuje se graja: "1995 - godina kulture je, hvala Bogu, prošla", 1996 - godinajedne ideologije tek je počela.Beorama, br. 51, februar, 1996.Helenizam i renesansaPoslednja rečenica u prethodnom Ehu glasi tačno ovako: "1995 - godina kulture je, hvalaBogu, prošla, 1996 - godina jedne ideologije tek je počela".Dakle, koja je ta jedna ideologija?Ona za koju su umetnost proizvodi estradne, pink-ofarbane pevačice i sindikalneaktivistkinje, lažni slikari i njihovi kritičari-plaćenici, promoteri slikarskog i drugog otrova umasmedijima i žutoj štampi. Ona koju danas afirmišu poznati kulturni radnici prošlog režima,a koji su uvideli nakon nekoliko godina šutnje da je đavo odneo šalu te da je biologija ta kojaodređuje dužinu mandata vladaocima na ovim geopolitičkim prostorima, i stoga trebaoposlovati još koju državnu privilegijicu, možda ambasadorsko mestašce za preživljavanje