slika politike - Jovan Despotović

34i ovaj "ciklus" objedinjava jedinstvena tema iz naslova - zečevi u različitim formama isituacijama, "citatima", konstrukcijama i dekonstrukcijama po prividu aktuelnogstvaralašatva. Džafo, dakle, ne samo da se poigrava sa tzv. umetničkim ukusom ove sredinekoja konzumira određenu vrstu osrednje umetnosti ili bukvalne neumetnosti, već i sa vrloozbiljnim estetičkim postavkama epohe. A upravo je ovakav izbor neobavezne i ničimlimitirane stvaralačke pozicije prava mera potpunih kreativnih sloboda karakterističnih za onuvrstu autora kojima sam prirodno, po mentalitetu i senzibilitetu, Džafo pripada.Još jednom ćemo se poslužiti direktnim i lucidnim Mikrobovim iskazom. Na istommestu on je Džafu opisao kao "čoveka koji je pola slikar, štoćereći maloprivrednik - polasavremeni umetnik, dakle siromah čovek koji bi slobodno da diše i da se slobodno kreće...Kao i toliki drugi zečevi, g. Nikola bi da se uglavi negde između, da mrda dugim ušima ibrkovima, da živi i gricka svoju šargarepu. A svuda okolo vrebaju kurjaci. I to je ta priča."Zaista, umetnici poput Nikole Džafe osuđeni su na prekom sudu "društva ljubiteljaumetnosti", kome ni pokojoj karakteristici ne pripadaju, na izopštenost bez mogućnosti žalbe.Njihovo mesto u sistemu umetnosti, kao i uvek, tek će neko drugo, buduće vreme tačno uočitii razumeti. A to je upravo i smisao odluke koju su sami, kako vidimo - bez žaljenja i kajanja,doneli.Republika, br.179-180, 1-31. januar 1998.