slika politike - Jovan Despotović

325će je biti iako to ne mora obavezno da znači da je ta vrsta stvaralaštva od najvećih vrednosti iznačaja u nekom trenutku kako nam pokazuje istorija umetnosti. Naprotiv, u ovom slučajuvaži sasvim suprotno pravilo: ovde je ogroman državni i poslovni kapital (ili onaj u posedulokalnog sveta novobogataša) stavljen isključivo u službu lažne ili u najboljem slučaju –mediokritetske umetnosti.Na kraju istakli bismo i rad nekoliko od stotinak beogadskih nezavisnih, ili tačnijerečeno, privatnih galerija. Da ovom prilikom budu pomenute po svom radu zaslužuju izmnogih razloga tek njih tri. Galerije 'Zvono', 'Haos' i 'Zepter'. Zajedničko im je da su sve trinekomenrcijalne u smislu da svoje vrlo profilisane programe nenarušavaju trenutnimzahtevima 'tržišta' te da striktno slede vlastita, čvrsto postavljena programska načela.'Zepter', pre svega, reaktuelizuje članove nekadašnje 'Decembarske grupe' kao iumetnike te generacije, a to su, da se začas podsetimo, bili oni stvaraoci koji su nakonkratkotrajnog socijalističkog realizma, ponovo uveli srpsko i jugoslovensko stvaralaštvo usvetske tokove. Jedan godišnji termin rezervisan je i za umetnika-početnika kome je to prvasamostalna izložba. Potpuno suprotnu koncepciju ima galerija 'Zvono' koja se specijalizovalada priređuje izložbe baš umetnicima koji su tek na samom početku karijere, a za većinu njihto su zapravo prve samostalne izložbe. Najzad, galerija 'Haos' se specijalizovala za jedan netoliko prisutan umetnički medij – za crtež, ali i ona se u svom radu, generacijski gledajućiponajviše obraća mladim umetnicima, ali i crtežu u 'proširenom polju' što će reći da ni ovastvaralačka disciplina nije protekla bez uticaja drugih sredstava izraza tako da njen programniukom slučaju nije redukovan na šturu – po definiciji, tehniku crtanja.Zašto su za ovaj komentar izabrane tek pomenute galerije ako se zna da ih u Beogradudanas ima znatno više što neregistrovanih kao umetničke galerije, što kafe-galerije, štotrgovine svega i svačega – pa i slika tzv. 'umetnosti' ili bižuterije i papirnice. Osnovni jerazlog da se inicira neophodna nomenklatura galerija sa podelom na one zaista umetničke ineprofitne koje će imati povlašćen državni status (poput galerija koje su na budžetima gradaili republike) a to podrazumeva potpuno drugačiju poresku politiku i maksimalne beneficijeoko njihovih cena zakupa poslovnog prostora, struje, telefona i dr. Sve druge radnje ilitrgovine koje imaju naziv 'galerija' a ne bave se promocijom ozbiljnog stvaralaštva morale biuz postojeća poreska opterećenja dobiti i poseban dodatak koji bi bio označen kao 'porez našund' i koji bi u skoroj budućnosti omogućio da Beograd umetnsto tri dobije barem trideset itri prave umetničke galerije.