slika politike - Jovan Despotović

408teško rešavanje radnih mesta i ateljea likovnih stvaralaca, otežavanje donatorima i sponzorimada potpomognu umetnike – sve su to glavni problemi koji zahtevaju što hitnije sistemskorešavanje. Ključ je u poboljšanju stanja i položaja takozvanih nacionalnih institucija kulturekoje zapadaju u sve veću krizu i neizvesnot opstanka.Što se tiče takvih državnih institucija, koje su nadležne i koje prate savremenuumetnost, iz godine u godinu njihov položaj i status po pravilu se pogoršavaju. Država svakegodine iz budžetskih sredstava sve manje izdvaja novca za redovno održavanje a pogotovo zarealizaciju programa koji se najdirektnije tiču savremenog stvaralaštva. Neophodno jeuspostaviti bolju saradnju izmedju ministarstava kulture i finansija, a to znači da Vlada morakulturu staviti u prioritete, da bi se materijalni položaj u ovoj oblasti znatnije poboljšao.Dakle, međuresorno usaglašavanje doživljava vidnu krizu.Kad je, pak, reč o privatnim galerijama i muzejima, država nema instrumente zaraspoznavanje programa koji se realizuju u stvarno umetničkim galerijama i onima koje nudei neguju kič, šund i drugo stvaralaštvo bez vrednosti a za samo komercijalne svrhe. Posaodržave je da prepozna istinske umetničke galerije (preko svojih stručnih komisija) i podržinjihove projekte na sledeće načine: maksimalno da pojeftini njihov rad u šta spada: zakupposlovnog prostora, štampanje publikacija, poštanski i PTT troškovi i drugi, čime bi seobezbedila dodatna sredstva koja bi te galerije same uložile u promociju savremenogstvaralaštva.Dobro postavljena i rešena poreska politika regulisala bi i ovaj segment delatnosti,smanjila ili posve eliminisala „crno tržište“ umetninama gde se bez ikakve kontrole slivaju udžepove pojedinih art-dilera velike sume novca.U krajnje problematična i tragično nerešena pitanja je i status umetnika. Valjalo bizadržati i omogućiti da i dalje opstane institucija „slobodnog umetnika“. To omogućava zaistavrednim stvaraocima da delaju i žive od svog rada. Ni samo školovanje umetnika nije u boljojsituaciji. Što se tiče kadrova na akademijama umetnosti u Srbiji, trebalo bi da poštuju većpotpisane obaveze iz Bolonjske konvencije da profesori mogu biti (re)izabrani samo poduslovom da su se sami potvrdili samostalnim izložbama, teorijskim radovima ili drugimprojektima.U ovaj set problema spada i rešavanje radnog prostora za likovne umetnike. Problemrešavanja radnog i stambenog prostora savremenih stvaralaca od najveće je važnosti iprioriteta. Kako je praktično iscrpljen fond ateljea kojima su umetnička udruženja raspolagala,