slika politike - Jovan Despotović

138Sve tri umetničke grupe - Škart, Ledart i Magnet, čiji je delovanje ovde izložen zasnivaju rad nanekolikim zajedničkim principima. Ponajpre, to je izmeštanje aktivnosti izvan državnihinstitucija i uobičajenih izlagačkih prostora (muzeja, galerija) i prelazak na uličnu umetnost kojapobuđuje znatno veću pažnji javnosti, dobija veću publiku a time je i medijski znatno atraktivnijai promovisanija. Zatim, služe se netipičnim umetničkim sredstvima kojima se privlači znatnoveća pozornost publike, provocira se njihova burnija reakcija i upečatljive se ostavlja trag uvremenu i prostoru. Njihovi radovi su prolaznog karaktera i oni se čuvaju samo na video ili fotodokumentaciji.Najzad, ovaj vid umetničkog angažovanja tipičan je isključivo za urbaneambijente većih gradova u kojima se najbolje vide pravi učinci razorne politike, siromaštva,propadanja, smrti... Njihove reakcije su takođe jedinstvene - odnose se na dnevne društvene iideološke procese i fenomene: od ratne drame do razaranja gradova, od kriminala dohiperinflacije, od gladi do siromaštva, od preživljavanja do smrti, od opšteg šunda doantiurbanizma, od ekologije do deponija, itd. čime je uvek obezbeđena potpuna aktuelnostznačenja njihovog rada. U njihovom sastavu, među stalnim i povremenim članovima nisuobavezno likovni umetnici, već i arhitekti, književnici, pa čak i neke profesije izvanhumanističke inteligencije.Škart: Poetika malih provokativnih formiOd 1990. godine dvojica studenata arhitekture - Dragan Protić i Đorđe Balmazović deluju kaogrupa Škart. (Uz njih povremeni ili stalni saradnici su Vesna Pavlović, fotograf, Boris Mladenov,kompozitor i slikar, Miloš Tomić, filmski i radio režiser, Andreja Leko, fotograf, Goran Petrović,arhitekta, Nataša Manojlović, organizator i tekstilni studio LUM.)Nasuprot velikim, bučnim nastupima umetnosti tokom tekuće decenije (ne bi li se makarmalo nadjačala zaglušujuća ratna galama totalnog razaranja) Škart je u svom svakodnevnomdelovanju praktikovao male, jedva uočljive provokativne forme javnih protestnih aktivnosti. Tioblici i metodi minimalističkog art-ponašanja neposredni su deo našeg živog i veoma agilnogurbanog andergraunda. Njihove brojne realizovane aktivnosti koji su se sastojale od akcijaplakatiranja grada do projekta Tuge (u raznim njenim oblicima - od potencijalnog putnika, panai pobednika do prijateljstva, porođaja i pušaka, na primer), dakle onih akcija koje imaju, podefiniciji, karakter neposrednog obraćanja masovnoj publici. Ali se u njihovoj realizaciji,paradoksalno, ove aktivnosti iskuljučivo odnose prema slučajno izabranom pojedincu -prolazniku sa kojim se uspostavlja mali, neposredni, prisni dijalog.