slika politike - Jovan Despotović

36njegovih tumača složeni teorijski instrumentarijum identifikovanja i motiva i ishodišta takvihdela.U, za to vreme, najavangardnijem likovnom programu koji se realizovao u Beogradu -"Aprilskim susretima" održavanim u Galeriji Studentskog kulturnog centra sredinomsedamdesetih, Vasić je učestvovao 1975. i 1977. godine sa umetničkim radovima koji suravnopravno stajali u tom kompleksu zbivanja.A 1977. godine Vasić je realizovao i samostalni video program u Galeriji SKCpokazujući da je u oblasti video-arta postigao ravnopravne rezultate sa našim najpoznatijimumetnicima toga vremena. Ta iskustva doneo je nakon boravka na UCLA unuverzitetu u SantaBarbara koji mu je pružio mnogo šire uvide ne samo u tehnološke mogućnosti videa već i unjegove aktuelne estetičke i eksperimentalne postavke. Zanimljivo je napomenuti da je Vasić veću interpretacijama svoje prve samostalne izložbe podvukao da ga "interesuje problem vremena uslikarstvu" što je očigledna naticipacija video-arta kome će se u tom trenutku potpuno posvetiti.No, ni ovaj njegov ekskurs u vode eksperimentalnog umetničkog jezika, čak i uzpromenu medija izražavanja, za Vasića nije bio dovoljan okvir za ispoljavanje kreativnihshvatanja. Promena koja je u umetnosti nastupila početkom osamdesetih za Čedomira Vasićaponovo je značila istovremeno dve stvari. Umetnost osamdesetih, ili kako je ova estetikanazvana opštim imenom - Postmoderna, vratila je, dakako u izmenjenom vidu i njenoj jezičkojstrukturi medijski redefinisane slikarstvo i skulpturu, i ta mu je promena, prema njegovomvlastitom mentalitetu, izrazito pogodovala. Pregnantno izražavanje naglešenih ideja, koncepatata,mentalnih i semantičkih struktura putem slikarstva za Vasića je onaj krajnji (a naravno i početni)delatni motiv. I, upravo zbog takvog shvatanja ciljeva i funkcija umetničkog čina, Vasić je nekepostmodernističke idiome ponajbolje razumeo i primenio u našoj likovnoj umetnosti - ali opet savrlo specifično izraženim oblikovnim ciljevima koji su ga vidno izdvajali iz tekuće produkcije.To se najbolje moglo zapaziti na njegovoj samostalnoj izložbi održanoj u GalerijiKulturnog centra Beograda 1981. koji je nazvao "Sintetički pejzaži". U predgovru kataloga oveneobične i istovremeno izuzetno zanimljive izložbe Irina Subotić) je tačno ustanovila Vasićevoslikarsko uspostavljanje dijalog sa umetničkom istorijom i tradicijom. Za Vasića je umetnostotvorena knjiga prošlosti po kojoj on nesmetano pretražuje i pronalazi njemu značajne kreativneoblasti koje nadalje "prerađuje" u svojim slikama. Dakle u vremenu kada u najmlađoj generacijiumetnika, onih čiji je razvoj mogao pratiti iz najveće blizine, budući je tada bio predavač nabeogradskom Fakultetu likovnih umetnosti, počinje da buja klica 'Umetnosti osamdesetih' Vasić