slika politike - Jovan Despotović

103Anticivilizacijski trendNajveći deo istorije umetnosti (sve do novog doba) koja je oduvek bila predmetom akademskoginteresovanja zapravo je povest vladalačkih, dinastičkih, crkvenih i plemićkih narudžbinanajraznovrsnijih umetničkih predmeta, slikarija, kipova, arhitektonskih zdanja i dr. koji su kaonajvredniji deo civlizacijske baštine kroz vekove ostali sačuvani do danas. Uvek su vrhunskaumetnička ostvarenja nastajala kao direktne porudžbine najmoćnijih sa vrha političke piramide -onih koji su raspolagali neograničenim finansijskim sredstvima i istovremeno spremnih da deotog bogatstva ulože u stvaralaštvo čime nisu samo dokazivali vladalačku moć već i prefinjenostsopstvenog estetičkog ukusa koji je trebao, i bivao predmetnom divljenja koliko vlastitihpodanika toliko i zavidnih konkurenata ili suseda.U tom procesu bilo je perioda kada se o umetničim dostignučima veoma mnogo vodiloračuna, primerice: V vek klasične Grčke u čijim su slobodnim gradovina građeni najvećihramovi starog sveta, renesansa Paleologa kojoj je zaštitnik i ktitor bila ta carska vizantijskadinastija (u čijem su obodu nastali i najvredniji spomenici srednjovekovne srpske umetnosti),potom Renesansa italijanskih gradova čiji je vrh obeležila, postajući paradigmom mecenaštva,moćna firentinska familija Mediči koja je sem svetovnih vladalaca davala i verske poglavare -rimske Pape. Može se reći kako je upravo povest umetnosti bila izrazom estetičkih shvatanjavelikih porodica koje su u svom okrilju imale mesta i za najznačajnije umetnike svojih epoha akoji su ih za uzvrat u svojim delima na najreprezentativniji i najvredniji način učinilibesmrtnima.Ovaj vid dvorske umetnosti zamenjen je drugačijom sa pojavom i jačanjem građanskeklase a manir samopotvrđivanja i ovekovećenja nastavljen je sa novim poletom. Budući da jeznatno omasovljen sloj ekstremno bogatih - industrijalaca, trgovaca, raznih monopolista itd,razumljivo je da su u umetnost ulagana sve veća sredstva, pa je time i za likovno stvaralaštvootvaran dotad nepoznat, veliki prostor koji je i omogućio da se u periodu Modernizma tokomcelokupnog XX veka enormno uveća broj umetnika, da se stilske epohe znatno brže i ćešćesmenjuju, da se kroz medije masovne komunikacije umnogostruče njeni ljubitelji i konzumenti,da se poput i drugih tržišta formira i berza umetninama. Svi ovi razlozi uticali su da seekonomski ojačaju uslovi za seriozno umetničko stvaralaštvo što je kako vidimo, na primer u