slika politike - Jovan Despotović

112Umetnosti i angažovanost devedesetihAntiratna estetikaU V O DTema ovogodišnjeg, XX memorijala Nadežde Petrović specifikovana kao Umetnost iangažovanost devedesetih naprosto se bila nametnula. Jer, šta bi to bilo značajnije u likovnimumetnostima aktuelnog trenutka od njenog angažovanog svedočenja, komentara ili kritike sociokulturnogambijenta u kome nastaje i pokušava da deluje sa krajnjim naporom i potpunomneizvesnošću? A devedesete godine u trećoj Jugoslaviji dale su toj zabrinutoj umetnosti brojnevelike te povesne povode upravo za takav angažovano-kritički stav. U toj vrsti umetnosti,direktno na estetički vrednosni novi dovedena je i njena izoštrena etička, upravo neizostavnakomponenta tako da su ta dva, danas suštinski neophodna elementa koji grade njenu celovitost uslučajevima koje ćemo na ovom mestu razmotriti, potpuno jedinstveni jer su izjednačeni po svimsuštinskim karakteristikama.Slučaj Nadežde PetrovićPodsticaj i paradigmatičan primer za ovako aktuelizovanu tezu nalazimo na samom početku vekai to baš u slučaju umetnika čije ime nosi ovaj Memorijal - Nadežde Petrović, jugoslovenske Nadekako su je svojevremeno zvali Ivan Meštrović i Ivan Grohar, njeni umetnički prijatelji i saborci umnogim poslovima građenja kulture jedne mlade nacije i države u nastajanju (čije ostvarenjeNadežda nažalost nije doživela).Njeno privatno poreklo upućivalo je na sasvim izvesnu ličnu sudbinu: rođena je ujugoslovenski potpuno orijentisanoj porodici, u kući u kojoj su se okupljali političari koji ćeuticati na stvaranje prve Jugoslavije. A njen život i umetnost, vrlo čvrsto isprepletani, kakav jeuostalom redovan slučaj kod najboljih stvaralaca, konstantno su pokazivali i estetičku i etičkuangažovanost na mnogobrojnim poljima na kojima je delovala. Slikarstvo je najbolje razumela uMinhenu gde je Secesija (otpadništvo koje je činilo splet srednjoevropskog impresionizma,jugendstila i ekspresionizma) otvarala nove puteve i direktni ulaz umetnost u XX vek - što je onavrlo dobro razumela. Nadeždin tadašnji rad u Ažbeovom ateljeu, upravo u klasi u kojoj seokupila gotovo prava studentska internacionala, gde su se sretali, na primer, Kandinski,Javljenski, Grabar, mladi Slovenci, Hrvati i Srbi stvorila je mogućnost da se uz umetnost začnu i