slika politike - Jovan Despotović

52Dvostruka angažovanost Dragoslava KrnajskogOni umetnici koji su pred svoj rad stavili imperativ angažovanosti mogu se kretati u dvapravca. Jedan je opšti kada njihovo delo poprima spoljašnje karakteristike vremena, upravorefleksije socijalne, ideološke ili egzistencijalne zbilje. Za takvu umetnost se kaže da je uširem smisli politički angažovana. Drugi je u stvaralačkom smislu konkretniji kada seumetničko delo usmeri prema vlastitom, užem problemskom definisanju jezičkih, tehničkih,medijskih ili izražajnih pitanja. Za takva dela se kaže da su u najdirektnijem smislu kreativnoangažovana. Naravno, da ovakvu podelu u velikom broju slučajeva nije moguće mehaničkinačiniti, odnosno, prevlast jednog u odnosu na drugi princip angažovanosti tek je neznatna, aambivalentnost kvaliteta takvih umetničkih opusa stvara njihovu najznačajniju estetičkuvrednost.Među takve, u oba pogleda angažovane umetnike spada i Dragoslav Krnajski.Njegova sadašnja samostalna izložba u Galeriji ULUS-a neposredno pokreće utisakdvostrukog kvaliteta o kome je bilo reči. Kada se Krnajski pojavio na beogradskoj likovnojsceni početkom osamdesetih godina bila je registrovana epohalna obnova materijalnog ifizičkog svojstva umetničkog objekta na nekim novim formalnim i semantičkimkarakteristikama. On je tada pripadao grupi, u najužem kreativnom smislu vrlo posvećenih,dakle angažovanih autora, poput Mrđana Bajića, Darije Kačić, Olivere Dautović i dr. koji su ujezik plastičkih umetnosti uneli nove sadržaje, upavo one formalne osobine koje sunajodlučnije izgradile lik "umetnosti osamdesetih".Ono što je njega ponešto izdvajalo iz tog najupadljivijeg pravca u umetnosti devetedecenije bilo je izraženo interesovanje da objekti koje je on stvarao ostanu što dosledniji idejiskulpture kao umetničkog predmeta uz neophodne dodatke koji su jasno ukazivali da se ipaku tom primeru radi o stvaralaštvu novih sadržaja. Ukratko to bi bili: kontsrukcija objektazatvorenog, punog oblika, temeljenje rada na iskustvima nove formalističke skulptureprethodnog perioda, pre svega one koja je zadržala fizičke karakteristike ali za koju je i bojabila bitan likovni sadržaj, prostorna ekspanzija i aktivnost koji su joj doneli jedan do tadanepoznati vizuelni dinamizan, itd. Umetnost osamdesetih je neke od tih osobina potenciralado novih granica delujući vrlo snažno na percepciju i mentalni potencijal gledalaca. U tim