slika politike - Jovan Despotović

346njegovim trgovima i ulicama pred namernim i slučajnim prolaznicima, posetiocima igledaocima..Najpre su u Katoličkoj porti, u delu zagrađenom bodljikavom žicom (čime jekunstlager pretvoren u konclogor) uz pomoć uniformisanih glumaca i trupe Art cirkus, uznepopularnu, posebno za Novi Sad, najavu vazdušne opasnosti i čitanje dnevne zapovesti,odpočeli ulični spektakl. Dok se kuvao pasulj (zarad opasuljavanja učesnika: umetnika,glumaca, gledalaca, prisutne komune artlogoraša) odata je pošta zaleđenoj zastavi himnomDanas nam je divan dan... Prisutni, dobrovoljno žigosani, uz instrukcije higijeničarapopunjavali su anketu sa pitanjima: Šta je prestup?, Čemu služi pasulj?, Da li je naša zemlja"najveći, najlepši, najčudesniji logor na svetu"?, Šta je Kunstlager? i Da li smo mi - pod a.izdajnici, b. patriote, c. opijum za mase, d. zabava za narod, kao što su mogli da u koncbarakama(šatorima) budu ošišani (čime bi dali neophodnu energiju logorskim mašinama), dapredstavnike Otpora umotaju bodljikavom žicom, da rade neki ozbiljni posao (Arbait machtfrei) poput cepanja drva, pravljenja plavo-belo-crvenih ledenih zastava...Nakon ove dnevne akcije nastavljena je noćna: foto-izložba dosadašnjih aktivnostiLed-arta, projekcija video snimka podnevnih akcija, dodela poklona rođenima naprestupni(čki) dan, snimanje u dve poze sa vođom istinoljubivog dela čovečanstva, sve to uzzabavu u bubnjarskom ritmu za okupljenu logorašku elitu.Spektakl Kunstlager - i njegov dnevni deo Arbait macht frei i noćni nastavak Gasnakomora svojevrsni su i autentični odgovori (ponavljanja sa promenama) na svojevremeniNoue Slovenicshe kunst kao Nova srpska umetnost, koja je u slovenačkom slučaju značajnodoprinela opredeljenju (makar intelektualne, kulturne i umetničke javnosti) za onu vrstupromena koje su tu republiku u kratkom vremenu dovele u red demokratskih zemalja sarespaktabilnim nacionalnim dohotkom koji danas ostvaruju ti austrijski konjušari i sobarice.Da li je u mentalitetu naroda kojima se obraćaju umetnici poput Led-arta ista potreba da bududeo civilizovanog sveta - to ćemo ubrzo videti. A toj očekivanoj promeni svakako da će, to ćeistoriografija umetnosti ovog vremena zasigurno potvrditi, umnogome doprineti i aktivnostmnogih umetika - Led-arta, Bogoljuba Arsenijevića Makija, Miroslava Nuneta Popovića,Fljore Brovine, Živka Grozdanića Gere, Saše Stojanovića, Bobana Miletića Bapsija i mnogihdrugih čije je kritičko delo već sada ugrađeno u temelje nove jugoslovenske umetnosti.Ceo koncept je zapravo nastavak led-artovske osmogodišnje akcije pod nazivomRekonstrukcije zločina na Balkanu što su samo direktne kritičke reakcije na aktuelne