slika politike - Jovan Despotović

247Dakle, mir je nastupio (?) - treba li da se odmah spremamo za novi rat. Jer, mir kojim nikonije zadovoljan je virtuelan, bliži je kibernetičkoj stvarnosti video-igrica nego definitivnomizmirenju tisućgodišnjih računa među bratskim balkanskim plemenima. A to podrazumevakontinuirani i krvavi circulus virtiosus. Pa gde je ovome kraj? Ako je ta optimistička opcijauopšte moguća u "kući nasred puta", ona podrazumeva uključivanje u Mak Luanovo globalnoselo, koje se danas naziva Novi svetski poredak, uključivanje u planetarnu kibernetičkucivilizaciju za koju još uvek ne žele da čuju jedino poglavnici zatvorenih društavaretrogradnih ideologija i političkih koncepata.Suprotno ovome, stoji nova kompjuterska civilizacija otvorenog društva (kapitala,znanja, visokih tehmologija) u kome se efikasno usklađuju interesi konkurentnih društvenih (ipolitičkih) grupa. I ako je u oblasti nauke, tehnike, komunalnog života i primarne informatikeprimena kibernetike (relativno) bezopasna, njegovo formiranje u interaktivnoj komunikacijimeđu samim građanima sprečava se "sofisticiranim" sredstvima u necivilnim društvima (odzakonske regulative u oblastima nauke, kulture, informisanja, pa sve do krajnje opasneporeske politike). A te regresivne tendencije karakteristične su za sva društva dominantnih,rigidnih ideologija - bez obzira da li su one radikalno desne ili radikalno leve. Na primer, popitanju tržišta, obe ideologije su zapravo usmerene istom cilju: anahroni kapitalizam teži dazadrži tržišnu kontrolu i kretanje kapitala tek od malobrojnih (mereno nekolikim procentima)predstavnicika društvene elite; bezuspešni komunizam želi da zadrži tržišnu kontrolu ikretanja kapitala u masovnim, populističkim, klasnim slojevima društva - naravno u njenimpredstavnicima, samoizabranoj eliti.Predviđanja MakLuana su se obistinila u otovrenim društvima. Vizija globalnog selakoju je on izneo 1964. godine u kulturnom delu "Poznavanje medija", posle manje od tridesetgodina pokazuje se u civilizaciji informatičke ekspolozije i pametnih medija tačno kaoopšte planetarno stanje. Sadašnja kompjuterska kultura zapravo je savremena kibernetičkaimperija koja uz kapital i znanje, te posedovanje sofisticirane visoke tehnologije, predstavljaglavni generator unutar ukupnih tendencija koje formiraju Novi svetski poredak. Vlasnicikapitala, globalni investitori, posednici vrhunske tehnologije i kobernetičke vizije, danas uzpomoć svojih supermedija "formiraju" principe na kojima novi, silikonski svet počiva,istovremeno sa digitalnim, virtuelnim projektovanjem trasa kojima će se on kretati ubudućnosti koja je očigledno već počela. I tu nikakvi, pogotovo ne lokalni interesi (ako su onipri tome još i retrogradni i anticivilizacijski), ne mogu da opstanu - oni koji to brže shvate,