slika politike - Jovan Despotović

284onolika sila naših akademika, ministara, sudija, urednika u masmedijima - čak i lekara (što jedo sada nezabeležen fenomen itd).Vreme kulturnih prebegaOdavno se nije dogodilo ovako brzo i masovno premeštanje većine naših tzv. kulturnihradnika iz konformističke pozicije ideološkog nezameranja ili apologetike vladajućeg režimau jedan novi vid naknadnog opozicionog aktivizma. Moralo bi se odmah istaći i to da je opštaetička norma koja je uzrokovala ovu neobičnu situaciju bila uspostavljena kao (ne)propisanaobaveza još u vreme dolaska komunističke partije na vlast u Jugoslaviji sa pobedničkimpokretom Titovih partizana nakon Drugog svetskog rata. Takav, za ozbiljne intelektualce iumetnike, moralno problematičan i kompromitujući odnos prema javnosti ili manjeobrazovanoj populaciji građana koji žive u istom političkom i socijalnom miljeu, neprekidnoje negovan kao oblik - za novouspostavljeni boljševički režim - očekivanog a i poželjnogponašanja sve do danas. Jedino se povremeno menjao intenzitet primene tog pravila na šta suuticali brojni i vrlo različiti faktori u zavisnosti od trenutne unutrašnje političke situacije ilimeđunarodnog rejtinga Tita i njegovog poretka.Logika i potreba svakog totalitarnog režima je potpuna kontrola svih oblastidruštvenog života od ekonomije i privrede sve do onih koji na najdirektniji način formirajunjegov javni imidž u čemu ponajviše učestvuju upravo kultura i umetničko stvaralaštvo. Titovposleratni pokret je to dobro znao i veoma mnogo je polagao na građenje predstave ovlastitom režimu te stoga nije čudo da su vrhunski umetnici i intelektualci - poslušni,kooperativni, ideološki neutralni ili članovi partije - veoma udobno živeli sa svim najvišimprivilegijama koje su isključivo pripadale političkoj i vojnoj eliti. Cena takvog društvenogpoložaja, koja se obavezno morala platiti, bila je potpuno odsustvo kritičkog razmatranjanegativnih procesa koji su se u svakoj državi, pa i u jugoslovenskoj, prirodno pojavljivali.Ova vrlo određena i nedvosmislena poruka koja nije predviđala izuzetke, postala jetrajno dobro u tom društvenom sloju, a danas je ona razumljiva svakome kome ima nameru danapravi karijeru u bilo kojoj oblasti.Miloševićev isto tako totalitarni režim najzad je dobio priliku da pokaže svoje pravolice netolerantnog stava prema drugačijem ili suprotnom političkom mišljenju radikalizovaoje i pristup prema problemima ostvarivanja umetničkih sloboda. Afere koje su jedna zadrugom potresale srpsku kulturu tokom devedesetih godina (na primer, smene direktora