slika politike - Jovan Despotović

382određeno isključivo kao servis ili logistički centar za zadovoljavanje kulturnih potreba a neotuđeni centar političke moći kakav je dosada u partijskoj državi bio slučaj.Uloga i društvena pozicija seriozne i vrhunske kulture u novim demokratskimpromenama mora biti višestruko zastupljena i znatno vidljivija. U tom procesu posebno jeznačajno znatnije pozicioniranje poznatih kulturnih poslenika, umetnika, politikologa,kulturologa... koji kao provereni i dokazani eksperti u svojim oblastima moraju postati istinskiinstitucionalni ili vanistitucionalni korektori, kritičari i predlagači tendencija i procesa koji sebudu inicirali, promovisali i vodili kao državna politika u svim oblastima.Dakle, bitne teme koje se odnose na projekat definisanja nove kulturne politike bile bi:kadrovska politika, raspodela budžetskih sredstava i legislativa. U domenu kadrovske politikenajodgovornije ličnosti moraju se ubuduće postavljati isključivo na osnovu njihovih javnoiznetih programa koji bi bio podložan oceni stručne javnosti - od espertskih timova i savetapri Ministarstvu kulture do staleških i profesionalnih udruženja, najazad i do procena stručnihtela onih institucija koji dobijaju nove rukovodioce. Takođe se i korišćenje budžetskihsredstava mora odvijati na potpuno transparentan način, pri čemu se u predstojećoj tranzicijiustanove kulture moraju prilagođavati na manje-više tržišni način rada u jednom delu svojihredovnih aktivnosti. I treće, mora se potpuno preurediti zakonska i druga normativnaregulativa koja se odnosi na oblast kulturnih delatnosti da bi njena permisivnost maksimalnooslobodila kulturno i umetničkog stvaralaštvo od bilo kakvog arbitriranja ideologije ilipolitike, odnosno, njeni estetički fenomeni ostali prepušteni isključivo sudu stručne ikompetentne kritike.Tu su i značajna pitanja kako medijski negovanu i državno-politički forsiranunacionalističku ideologiju u umetnosti neraskidivo pomešanu sa šund proizvodima turbo ilipseudokulturnih fenomena preobraziti u istinsko stvaralašto koje ne može samo biti pitanjepojedinaca već prestrukturisanja celog sistema vrednosti u kojme estetička spadaju međunajznačajnijim. U tom poslu nije dovoljno da se samo promeni kulturna politika dirigovana odstrane vlasti (ministarstva kulture) niti otvoreniji medijski pristup serioznom stvaralaštvu već iuključivanje brojnih umetika iz najrazličitijih oblasti: književnosti, likovne i muzičkeumetnosi, pozorišta itd. koji su za sve ovo vreme ostali dosledni istinskim načelima elitnogstvaralaštva u naznačeni proces ukupnog preoblikovanja društva i države. Tu dakako značajnomesto ima i umetnička kritika koja se mora okrenuti onom stvaralaštvu koje daje bitnaznačenja vremena a ono danas više nije okrenuto nacionalnim mitovima i tradicionalnim