slika politike - Jovan Despotović

270Demokratija, 15. fabruar 1997.Preostaje rasprodajaU kulturi je proteklih godina neposrednog predratnog, ratnog i poratnog perioda stvoren jedanpotpuno nepodnošljivi jaz između onoga što je svakom normalnom stvaralaštvu neophodno ionoga što se danas vidi kao njegov stvarni ambijent u kome nastoji da s krajnjim naporompreživi. Znatnim delom sami kulturni poslenici zaslužni su za ovakvo neslavno stanje, alinajvećim delom u taj položaj su dovedeni ili istinskom nebrigom i države i društva, ilitotalnim odsustvom interesovanja za te vanredno vitalne interese u područijima nacionalnogživota.Oni koje sećanje bolje služi prisetiće se da je jugoslovenska kultura prošla kroz mnogaiskušenja od vremena uspostavljanja komunističke vlasti. Najpre je veliki doprinos datimitiranju socijalističkog realizma nalik velikom sovjetskom bratu, doduše kratkotrajan jer jeubrzo izbio politički sukob sa dotadašnjim neprikosnovenim vođom naprednog čovečanstva -Staljinom, koji je zadirao u direktne interese Titove opake liderske ambicije. Iza toga nastaoje period totalne birokratizacije i centralizacije društva pod najdirektnijim uticajemkomunističke partije, a čak ni Đilasova ideološka pobuna sa najvišeg mesta nije mogla daotkloni takvu političku rigidnost.Sa postupnim osamostavljivanjem republičkih komunističkih partija (upostrankovićevskom periodu) nastalo je izdvajanje i drugih oblasti društvenog života -ponajviše i najvidljivije - umetnosti i kulture. Kardeljeva ideja samoupravljanja samo jefinalna epizoda takvog procesa koji je do kraja olabavio međurepubličke veze. A tada većpotpuno separatna i unutrašnja politika Srbije u drugoj polovini osamdesetih godina iniciralaje snažni talas najpre nacionalističke a potom i otvorene šovinističke euforije. Posledice tekrize i danas preživljavamo u drugačijim uslovima a brojni stvaraoci i kulturni poslenicipokušavaju u gotovo svim prilikama da racionalizuju, objasne i utiču na promenu tog krajnjerazornog toka dominantne nacionalne misli.Potpuno isti put prešle su i specijalizovane umetničke institucije (poput velikihpozorišta i muzeja) koje se na različiti način bave umetničkim stvaralaštvom. Ono što jezadesilo Narodno pozorište, Beogradsko dramsko pozorište, Muzej savremene umetnosti itd.