slika politike - Jovan Despotović

200ima sem estetičke i jednu naglašenu etičku dimenziju koja ovu vrstu stvaralaštva izdvaja izogromne produkcije što obeležava kraj poslednje decenije ovog veka i milenijuma.A da li je umetnost uopšte kadra da izvrši tu misiju? Da li su njeni instrumenti dovoljnoubedljivi i sugestivni da u posmatraču izazovu očekivane efekte u njegovom duhovnom,intelektualnom, sebzibilnom, mentalnom ili psihološkom sustavu?Upozorenja koja su emitovana iz dela Svetomira Arsića Basare - koliko na običnegledaoce toliko i na onaj sloj (politički) uticajnih ličnosti koji kreiraju i usmeravaju odlučujućedruštvene tokove. Otuda i sugestivnost naslova ovog priloga: "Utopistička pogreška SvetomiraArsića Basare" kojim smo želeli da pokažemo da je pogrešno očekivati od umetnosti, ma kolikoda je ona estetična i etična, da izvrši uticaj na društvo pogotovo ono koje je po svim svojimnajvažnijim osobinama totalitarno, autarhično i u samoizolaciji bez definisanog cilja i izraženihdemokratskih potreba. Utopijska greška je ujedno i zaključak koji se neminovno mora izvestiako se sledi logika razvoja ne samo nekog pojedinančnog umetničkog čina, kakav je ovde slučaj,već i konteksta u kome je taj čin nastao.Ideje avangardi sa početka XX veka, ruskog umetničkog eksperimenta, apologetskeumetnosti u nacizmu, fašizmu i komunizmu sa svim njihovim epizodama sa "neo" prefiksom (odkojih dve koje se neprestano smenjuju: neokomunističku i neonacističku) u preostalojJugoslaviji živimo već više od jedne decenije, sve od reda su pokazale da umetnost definitivnonije niti pokretač niti usmeritelj, niti popravljač niti korektiv socijalnih, idejnih ili političkihtokova. Ona je jednostavno samo jasno izrečeno upozorenje onima koji su u stanju da raspoznajunjene znakove i simbole i time eventualno sebe zaštite od direktnog udara spoljašnje realnosti.Još 1969. godine Arsić kao da je bio toga svestan kada je na novinarsko pitanje "šta želi da kažesvojim delom", odgovorio: "da doprinesem borbi protiv besmisla, u čemu je, smatram suštinacelokupne umetnosti", a 1984. u trenutku kada je prvi put prikazao ciklus "angažovane"skulpture napominje "da je likovno delo predmet koji govori o istinama". I tu se njena misijazavršava. Umetničke utopije, poput uostalom i društvenih, kako je jasno pokazala istorija, tek suizraz kreativnih ili političkih imaginacija pojedinaca koji su sposobni da se više od drugihzagledaju u bližu ili dalju budućnost. Jedan od njih je zasiguirno, u oblasti umetničkogstvaralaštva, i Svetomir Arsić Basara.Saopštenje na simpozijumu Delo Svetomira Arsića Basare, Institut za srpsku kulturu, Priština-Leposavić, Baština br. 11, 2000, Identitet, br. 41, Zagreb, juli 2000.