slika politike - Jovan Despotović

274Perspektive nove kulturne politikeOpšta nezavidna situacija u svim oblastima javnog života Beograda odmah iziskuje efikasnomenjanje zatečenog stanja po formiranju nove vlasti. To se ponajpre očekuje od gradskogSekretara za kulturu Gorice Mojović (dugogodišnje direktorke Kulturnog centra) zbog togašto ona zasigurno spada u najobaveštenije ličnosti o stanju u ovdašnjoj kulturi i umetnosti, anisu za podcenjivanje ni njeno poznavanje situacije u većini gradskih institucija, pogotovo unajvećim i najvažnijim, što podrazumeva i znatan uvid u njihove materijalne, programske ikadrovske probleme, kao i u manifestacije kojima je osnivač i finansijer grad itd. Ovakavizbor sekretara za kulturu u Beogradu podrazumeva da će se nasleđeni problemi vrlo brzorešavati, a da li će do toga zaista i doći, ubrzo ćemo jasno videti.U specifičnoj oblasti kulture koja nas ovom prilikom zanima - a to je likovnostvaralaštvo, glavne probleme je moguće sistematizovati u nekoliko grupa. Svakako da jemeđu njima prioritetno pitanje funkcionisanja makro-umetničkog sistema kroz najznačajnijeustanove - muzeje i galerije Beograda. Otuda je uvođenje uobičajenog reda od vitalnogznačaja za stvaranje boljih i racionalnijih uslova za normalno odvijanje umetničkogstvaralaštva. Podrazumeva se, naravno i promena njihovih direktora - pre svega u Muzejugrada (programski potpuno zapuštenog uz neke izložbe koje se ničim ne mogu opravdati).Najbolja iskustva svetskih centara upućuju na potrebu formiranja centralne muzejskogalerijskeuprave koja bi potpuno objedinila organizaciju ove delatnosti na gradskompodručiju sa jedinstvenim upravnikom, njegovim stručnim savetom, administracijom izajedničkim pomoćnim servisom (tehnička služba, održavanje, obezbeđenje, transport itd). Sdruge strane, programska aktivnost ostala bi autonomna u ovim kućama koje bi dobileumetničke direktore a zadržale postojeći stručni, dakle kustoski tim. Naravno da biprogramska koordinacija među njima bila nužna i ona bi se odvijala na kolegijumu umetničkidirektora ovih kuća.Vitalni deo umetničkog sistema su i likovne manifestacije, pre svega one najuglednijemeđu njima kakvi su Oktobarski salon i gotovo zaboravljeni Trijenale savremenejugoslovenske likovne umetnosti. One se najpre moraju racinalizovati a to znači da se sveduna neophodan broj, a potom i transformisati prema stručnim uzusima profesija koje se zovuumetnička kritika i teorija umetnosti. Do sada ispoljeni voluntarizam, neznalaštvo ili