slika politike - Jovan Despotović

406Privatne galerije - Deset godina Galerije ’Haos’Kada je maja meseca 1995. godine istoričarka umetnosti Borka Božović otvorila Galeriju’Haos’ sa namerom ’da se u njoj predstave one pojave i poetike u okviru jednog likovnogizraza – crteža’, a s obzirom da je to vreme bilo dramatični perid jugoslovenskih ratova,razaranja, materijalnih oskudica, izolacije i opšte depresije, malo ko je tada mogao dapretpostavi da će se jedna ovakva privatna kulturna inicijativa održati i obeležiti i prvudesetegodišnjicu. Upravo se to dogodilo i potvrdilo velikom retrospektivnom izložbompriređenom u Umetničkom paviljonu ’Cvijeta Zuzorić’, a prigodan katalog, zapravomomografija rada ove galerije, objavljen za tu priliku, pokazao je sav kulturni, ali i socijalni,pa i politički značaj njene aktivnosti.Te, 1995. godine u Galeriji ’Haos’ izlagali su Uroš Tošković, Mića Popović i PeroNikčević, i već je taj izbor umetnika otkrio ne samo medijsku opredeljenost galerije, štouostalom i stoji u njenom naslovu, već i stilsku, te poetičku orijentaciju koja je praktičnoostala neizmenjena svih ovih godina. Iako su mnogi skeptici ovu opredeljenost za crtež kaolikovni izraz tumačili kao ’liniju manjeg otpora’ s obzirom na to da je tehnika crteža, ma nakoji način da se izvodi, najmanje zahtevna za izlaganje, ipak se niko nije odlučio da baš crtežuposveti svoje posebno interesovanje, i to ne samo u promotivne i afirmativne svrhe, već i uteorijskoj potpori koja je pratila gotovo svaku od gotovo stotinu priređenih izložbi. SamaBorka Božović je napisala niz tekstova, dokazujući fundamentalni značaj crteža u likovnimumetnostima, a u samoj monografiji objavila je jednu sveobuhvatnu studiju kojanedvosmisleno određuje visoko mesto ovom mediju. Moglo bi se zaključiti da je ovajdogađaj, uz sve reperkusije koje su povodom njega naglašene, ukazao i na želju da se uBeogradu osnuje i jedna specijalizovana, velika institucija muzejskog tipa koja će seisključivo baviti prikupljanjem, izučavanjem, publikovanjem i izlaganjem crteža. Na vrloubedljiv način izložba desetegodišnjice rada Galerije ’Haos’ pokazala je opravdanost ovakveželje njenog osnivača, ali i stručne i umetničke javnosti koja je svesna ovakve kulturne istvaralačke potrebe.U desetodišnjoj delatnosti Galerija ’Haos’ je, sem osnovne aktivnosti, pokrenula i niz’pratećih’ programa i odgađaja koji su jasno upotpunjavali njen javni status. Tako je, naprimer, započet i ciklus pod nazivom ’Glasovi novog veka’ koji ima za cilj da pokaže radovesasvim mladih umetnika, nekih koji su još uvek studenti na likovnim akademijama u Srbiji i