slika politike - Jovan Despotović

324Beograd kao da takođe prežiljava emeljno preobraženje sa nekim bitnim osobinamakoje ćemo ovom prilikom pomenuti. Dolazi do vidno ubrzane komercijalizacije galerijskogprograma što je potvrda teze da je tzv. 'umetničko tržište' sve suženije i da u njemu ima svemanje mesta za ozbiljno stvaraalaštvo pa stoga ti uslovi u mnogim slučajevima diktirajuizmenu izlagačke politike. Vodeće galerije poput Salona MSU, Kulturnog centra Beograda iliKolarčeve zadužbine postaju sve učestalije primer rada na samoj ivici umetničkog neukusa. Uznatno boljoj situaciji ostale su galerije Doma omladine, UKUS-a i Grafičkog kolektiva kojese očigledno drže svojih starih estetičkih standarda pri izboru izlagača, ničim ne remetećijednu istrajnu dugogodišnju izložbenu politiku. No, najveći pad rada oučen je u galerijamaSKC-a: tako je 'Srećna galerija' potpuno zatvorena i pretvorena u CD-butik, a Velika galerijaje promenila urednika likovnog programa pa od tog trenutka (sem u jednom slučaju) tanekada prestižna galerija koja je čak izborila mesto na mapi svetske umetnosti, postajeduboko provincijska, nedostojna niti sopstvene istorije niti umetnosti koja danas treba da budenamenjena (ne samo) studentskoj populaciji.Poseban fenomen danas predstavlja Galerija 'Progres'. Nastala na mestu nekadašnjegalerije 'Sebastijan' (kao obaveza kada je Marjanović dobio to mesto za izgradnju palate –poslovnog centra), jedne od nekoliko najuticajnijih jugoslovenskih izložbenih prostorasedamdesetih i osamdesetih godina. 'Progres' u čijem se sistemu nalazi i jedan ne tolikouspešno realizovan prostor za likovne izložbe, dakle, ta galerija sa promenjenim imenompreuzims jedan, nekada monopolski (u stručnom smislu) posao Muzeja savremene umetnosti– a to je međunarodna saradnja u ovoj umetničkoj oblasti. Naime, danas se gotovo isključivopreko ove galerije odvija internacionalna razmena izložbi: iz nje se naši umetnici šalju uinostranstvo – najčešće u jugoslovenske kulturne centre u svetskim metropolama (poputPariza, Njujorka, Rima), ili se u njoj priređuju izložbe umetnika iz Bugarske, Slovačke,Rumunije, itd., što u načelu nije loše samo pod jednom pretpostavkom: da je ta umetnost kojase prima zaista i najreprezentativnija za stvaralaštvo tih zemalja u ovom trenutku. Aliiskustvo, a dakako i uvid u trenutnu situaciju, pokazuju da stvari ne stoje tako. Pre će biti dase upotrebljavaju zapravo isti kriterijumi za iszbor umeetnika koji će biti pozvani kao i onihjugoslovenskih koji će u 'Progresu' izlagali a potom biti poslati u svet. A ti umetnici, nažalost,uprkos njihovom nekadašnjem često nespornom značaju, više ni po čemu nisu značajni zasavremeno niti aktuelno srpsko stvaralaštvo u ovom trenutku. Šta ova pojava zapravopokazuje? Pa jednostavno to da se umetnost uvek kreće za kapitalom – tamo gde ga ima uvek