slika politike - Jovan Despotović

379Očigledno da su Srbija i Jugoslavija posle izbora 24. septembra, a naročito nakon masovnognarodnog bunta 5. oktobra, i kao kruna, trijumfalne izborne pobede opozicije 23. decembraprošle godine, postale prvorazredne mete internacionalnog interesovanja, i to ne samo upolitičkoj ravni već i u drugim oblastima društvenog života. Tako su se ovde, u kratkomvremenu, nalašla nekolicina organizatora i menadžera - poput svojevrsnih "izvidnica" budućihnastupa naših umetnika u evropskim i svetskim centrima koji vrlo pomno istražuju i ocenjujuovdašnju scenu devedestih pokušavajući da razumeju šta se to zaista dogodilo, a šta se to nafonu umetničkog stvaralaštva odražavalo kao činjenica takve realnosti te da takvu slikuprenesu međunarodnoj javnosti.Jedan od tih, većih, poduhvata već se dogodio u Akademiji umetnosti u Berlinu gde jeu na poziv Fondacije Hajnrih Bel, čiji je predsednik mađarski književnik Džerđ Konrad (akoja je najavila i skoro otvaranje svoje kancelarije u Beogradu poput Soroseve fondacija kojaje tokom protekle decenije odigrala prvorazrednu ulogu u održavanju one vrste kulture iumetnosti koja je od interesa za civilizovano društvo), od 19. novembra do 17. decembra2000. organizovana izložba pod naslovom "Dosije Srbija - merenje stvarnosti devedesetihgodina" koja će 16. januara o.g. biti otvorena i u bečkoj Akademiji umetnosti.Naziv izložbe upućuje da se ona sastoji iz dva segmenta: jedan je artificijelni i čine jeradovi deset autora i tri grupe umetnika u različitim medijima: fotografiji, videu, CD-romu injeb-sajtovima, a drugi isto tako obiman i sadržajan načinjen je od stotinak dokumentarnihfotografija iz dnevnih i nedeljnih novina na čijoj se osnovi, kao na nekoj neprekidnoj tracipolitičkih i društvenih događaja, zapravo odigravala drama nastajanja te skoro egzotičnečarolije serioznog stvaralaštva u najgorim dramama razaranja, tokom bombardovanja,izolacije međunarodne zajednice i temeljnih političkih pretumbacija koje je Jugoslavijapreživljavala za to vreme, kao i o delatnosti šest nezavisnih i alternativnih kulturnih institucijakoje su u ovom periodu sa krajnjim naporom uspevale da održe kontakt sa svetom i damaksimalno omoguće i podrže vitalnost onog stvaralaštva koje će zaigurno ostati definitvnimznakom tog vremena.Svet je naravno za sve to vreme detaljno bio obaveštavan putem štampanih ielektronskih medija o svim ratovima koji su se vodili na prostorima bivše Jugoslavije, oetničkim čišćenjima, masovnim egzodusima, izrazima i stepenu diktature koja nas je pogodilaitd, ali je mnogo manje bilo pravih informacija o umetničkom stvaralaštvu koje je u takvimuslovima nastajalo i opstajalo. "Dosije Srbija" zapravo je prvi veliki događaj te vrste nakon