slika politike - Jovan Despotović

265najordinarnijeg likovnog šunda koji se u tim prilikama nudi kao istinska umetnost novoj klasipolitičara i biznismena – ako oni uopšte mogu tako da se zovu.Treći primer. Znate li ko je sve politički kadar u onoj najprogresivnijoj stranci kojuvodi nekada najomiljeniji i najavagardniji reditelj na jugoslovenskim prostorima – na primer iona u pink ofarbana estradna zvezda (pevaljka) koja je opasan pad tiraža svojih pločapokušala da zaustavi novim poslovnim aranžmanom – učlanjenjem u stranku koja se, tako barpiše u njenom političkom programu, bori i protiv svakovrsnog šunda?! Biće zanimljivo videtikakav će kulturno-politički zadatak u budućoj raspodeli položaja ona dobiti: možda nekufunkciju u Ministartsvu kulture ili direktorsko mesto u beogradskoj Operi, možda solističkikoncert sa filharmonijom. Ako ovo izgleda nemoguće, moramo se podsetiti na neprijatnučinjenicu da su se i veći apurdi ovde već dogodili, pa i oni najnezamisliviji i najgori da posledecenija bratstva i jedinstva krvi bude do kolena upravo među tom braćom u jedinstvu.Četvrti primer. Istu boju kao u prethodnom primeru vidimo i na jednoj televiziji kojase proslavila isključivo po beskrupuloznom širenju najnižeg etičkog i estetičkog nivoa. Tonaravno i nije razlog za zabrinutost, jer vlasnik ove komercijalne stanice za sopstveni novacima pravo ovaj narod da zabavlja kako mu je volja, a isti narod, opet, ima prava i da ne gledanjegovu televiziju. Problem je nešto drugo: kako je moguće da se za jasne odredbe političkogprograma neke stranke bore upravo oni njeni istaknuti članovi i funkcioneri koji evidentno usvom radu zastupaju krajnje suprotne principe. Nelogično, ne, mnogo gore: ovo govori daneke stranke, koje su već danas sigurne u vlastitu izbornu pobedu, zapravo opasno boluju odhronične kadrovske insuficijencije. U suprotnom, ne bi se moglo dogoditi da se naročitonjihovi kadrovi, kako smo videli u dva poslednja primera, nađu na udaru vlastitih političkihprograma.Peti primer. Na ovogodišnjem sajmu knjiga jedna potpuno nepoznata izdavačka kućapompezno je objavila 10-tomno delo autora za koga javnost jedva da je čula kao literatu; onje, pak, mnogo poznatiji kao novinar, urednik i direktnor dnevnog lista, a u kratkom vremenuprešao je put od boljševičkog, preko nacionalističkog do mirotvoračkog naganjača. Ovajnovinar-književnik, koji istovremeno pripada dvema najprogresističkijim strankama, dosetiose da od brojnih likovnih i primenjenih umetnika za ilustrovanu opremu svojih sabranih delaodabere jednog našeg poznatog 'slikara'. Stvar je u ovom slučaju još neverovatnija: ovakvodirektno povezivanje prononsiranog 'slikara' sa literaturom očigledno istih vrednosti, stavljenoje u funkciju predizborne kampanje, pošto je i u ovom primeru autor kandidat na predstojećim