slika politike - Jovan Despotović

257Likovna sezona '95 – godina umerenog optimizmaOpšte obeležije protekle godine našlo se u sloganu – 'Sa kulturom je lepše'. Ova velika akcijasrpskog Ministarstva kulture zamišljena je kao jedan promenjeni vid institucionalne i državnepodrške umetnicima, sa masivnom (i skupom) marketinškom i medijskom promocijomserioznog stvaralaštva, dala je različite razultate. Šira podrška je izostala očigledno zbognedostatka ozbiljnijeg političkog konsenzusa, unutar vladajuće partije, što je znak da se nanašu vrhunsku umetnost, i kulturu uopšte, i dalje gleda sa različitim dioptrijama.Prisećam se da je neposredni uvod u pomenutu kampanju 'godine kulture' zapravo bilajedna manja, neuspela akcija zamišljena kao borba protiv 'novokomponovanog haosa', koja jeuvidom identifikovala zaista krajnje poražavajuće stanje u našim ukupnim kulturnimtokovima i procesima, a pre svega u njenoj institucionalnoj, medijskoj i produkcionoj osnovi.Ratna epizoda države koja nije ni učestvovala u ratu, ali je zato imala ratnu ekonomiju,ideologiju, propagandu, dobrovoljce, paravojske i dr., kao poseban fenomen formirala je ijedan novi, masovni ukus koji je tačno nazvan turbo-folk kultura, a kako ćemo videti, zapaženje i u drugim umetničkim oblastima. Iako je primarno njeno značenje ukazivalo nanovokomponovani muzički šund, prefiks turbo se našao i u nekim drugim(pseudo)umetničkim disciplinama, pa smo tako dobili i turbo-slikarstvo. Simptomatično je daje upravo u 'godini kulture' kulminirao turbo-kulturni mentalitet koji je suzbijan uglavnomneadekvatnim sredstvima. Izgleda da su se prve ozbiljnije korekcije dogodile u uskomvremenskom periodu na prelazu između dve godine.Međutim, za ozbiljnu kulturu i umetnost odlučujući procesi ostali su nedirnuti. Sistemvelike zaštite kulturnih dobara ostao je nepromenjen, bez koncepcije (spasava se samo ono štoje neposredno ugroženo), finansiranje je i dalje očajno, tu su i neregulisana pitanja odnosacrkve i države, savremena kategorizacija i kompjuterizacija centralnih registara su još uvekdaleka budućnost. Stanje u velikim institucijama ovog sistema je u svakom pogledu loše:finansijskom, kadrovskom, programskom, strategijskom itd. Nasleđeni personalni sastav iodnosi unutar stručnih timova ostali su i u mandatu novog Ministra koji istina jeste pokazaoznak dobre volje da se zatečeno stanje menja, ali pravih rezultata još uvek nema. Iz višerazloga. Nedostatak novca i volje da se on dodatno pribavi jeste objektivna smetnja, alinedostatak koncepta razvoja kulture sa definisanjem neophodnih preduslova, ciljeva i