slika politike - Jovan Despotović

119definitivno postalo sudbinskim poduhvatom. A te su poruke očigledno do danas ostaledelotvorne.Novi ciklus Svetomira Arsića Basare i kosmetski krug osamdesetihKrajem sedamdesetih godina politička situacija u Jugoslaviji naglo je počela da se pogoršava.Njen kulminativni nivo dosegnut je neposredno nakon Titove smrti - i to na Kosmetu - tokomjedne od brojnih i gotovo kontinuiranih posleratnih pobuna Albanaca. No, kako njihovasecesionistička aktivnost nije mogla da se odvija potpuno otvoreno oni su, budući su potpunokontrolisali institucionalni politički život u pokrajini, pribegli manjeviše otvorenim pritiscima nasve malobrojniju nacionalnu - srpsku manjinu. Izrazi tadašnje teške, svakodnevne egzistencijalneborbe za opstanak ugrožene nacije odjednom su se pojavili u tamošnjem plastičkom stvaralaštvu- pre svega u skulpturi Svetomira Arsića Basare, potom u istom intenzitetu kod slikara PetraĐuze, i nešto manje vidljivo u radu Zorana Furunovića i Zorana Jovanovića Dobrotina. Ovajedinstvena tematska formacija nekoliko kosmetskih autora unela je jednu novu i dotadnepoznatu živost u naš likovni život sa mnogim karakteristikama koje su je izdvojile na aktuelnojumetničkoj sceni.Centralna ličnost, praktično govoreći inspirator, promotor i glavni animator ovogneformalnog kruga umetnika bio je akademik Svetomir Arsić Basara. Dotad poznat kaopredstavnik visokomodernističkog formalizma sedme decenije u savremenoj srpskoj skulpturikoji se tokom sedamdesetih postepeno menjao u pravcu metaforičkog i simboličkog izraza,Basara je iznenadio javnost 1984. kada je na prvoj retrospektivnoj izložbi u Umetničkompaviljonu "Cvijeta Zuzorić" pokazao najnoviji ciklus sasvim izmenjenih kreativnih shvatanja.Usred kosmetske tragedije koja je najavila i dugoročne promene na jugoslovenskoj političkojsceni (koji će nastupiti tek krajem te decenije, naročito u poslednjoj dekadi veka sa događajimakoju su tada začeti a konačni rezultati biće dosegnuti definitnim raspadom Jugoslavije iegzodusom tri njene najveće nacije) Basara je stvarao svoj famozni ciklus monumentalnihskulptura inspirinanih nacionalnom istorijom i njenim junacima.Paralelno sa njim Đuza, Furunović i Dobrotin slikaju velike, zamračene ekspresivneprizore razaranja, destrukcije, uništavanja koji nisu bili samo slike trenutka već očigledne najaveepohalnih procesa koji će tek u punom intenzitetu uslediti desetak godina kasnije. Ovaj, gotovokolektivni stav bio je zapažen i u tadašnjim jugoslovenskim relacijama te su oni (Basara i Đuza)