slika politike - Jovan Despotović

262Jasmine Kalić, Branke Kuzmanović, Voje Stanića, pregled Od aprila do aprila, zajedničkaizložba Gordane Jocić, Mojovića, Cvetkovića, Damnjanovskog, Aleksandra Đurića, u okvirupromocije knjige kritika Dragoslava Đorđevića Slikarstvo poetske figuracije, itd. A događajnad događajima koji je prevazišao sezonski karakter i koji je sa primetnim interesovanjemjavnosti bio očekivan, svakako je Nova stalna postavka Jugoslovenske umetnosti XX veka uMuzeju savremene umetnosti. Ovakav izrazito pozitivan utisak, nisu mogli da mi pokvare nineke od hroničnih tendencija koje od umetničkog i kulturnog života u Beogradu pravekarikaturu.U jednom nedavnom intervjuu Braco Dimitrijević je rekao" "Luvr je moj atelje, ulicaje moj muzej", i podsetio nas na sudbinu naših najznačajnijih umetnika na koju je ovakolumna već nekoliko puta ukazivala. Svi oni, upravo isključivo vlastitim sredstvima iangažovanjem, svedoče o stvarnom visokom mestu naše umetnosti u međunarodnimtokovima. Državna, institucionalna, profesionalna briga za sudbinu njihovog rada ovde jepotpuno nestala. A za obrat u sadašnjim uslovima gotovo da nema nade. Jer, kada niko izestablišmenta (državnog, političkog, javnog) ne pokaže interes, na primer za novu postavku uMSU, čak ni resorno ministarstvo, čak ni stratezi toliko razvikanog kulturnog i svakog drugogoporavka ovog zapuštenog društva, tada je sasvim izvestan štetočinski nastavak aktuelnihprocesa a ne priželjkivana promena. U vladalačkim slojevima ovog društva, kako je većnekoliko puta primećeno, utihnuo je interes za seriozne umetničke događaje. Naravno da se unjih ne računaju bagataške zabave zatvorenog tipa, makar se one priređivale u centralniminstitucijama kulture. Iz takvog mentaliteta i shvatanja vrhunske umetnosti upravo i nastajupokušaji uzurpacije programske aktivnosti, na primer velikih muzeja, od umetnika podznacima navoda. A zanimljivo je da se do sada niko nije setio, ili osmelio da, recimo, ubeogradsku operu, dovede nekog "izvođača narodnjačkih umetničkih radova", istogkreativnog nivoa. Muzej su u ovoj podeli, očigledno na mnogo nižim strateškim nivoima, te jeotuda njihova uzurpacija mogućnija.Dobra uvertira u likovnu sezonu nije pokvarena ni činjenicom da pored glavnih medijakoji su tek kroz stisnute zube prozborili o promenama u MSU, oni nezavisni, opozicioni,nevladini nisu objavili ni slova - makar kao puku informaciju. Moralni sustav i tzv. jednih itzv. drugih je izvesno od istog, dosad nepoznatog materijala - opšte ignoracije i kretenizacijevlastitog društva sa zluradim namerama. Raspoloženje mi nije pokvario ni onaj onajuniverzitetski profesor sklon uličarskim dosetkama, nekada sa grupom Mediala, danas sa