slika politike - Jovan Despotović

318doći. Makar i sumarni (a svakako sumorni) pogled u 2000. godinu to sasvim jasnonagoveštava.Na vidiku je unapređivanje kulturnog štetičinstva nekim novim vidovima i daljenezaustavljivo i nekažnjeno uništavavanje institucija od nacionalnog značaja. To se ogleda usve češćem kulturnom "posrtanju" čak i onih (političkih stranaka) koji privlače najveći brojeminentnih i nespornih stvaralaca u svim umetničkim oblastiam. Gotovo da se danas,ocenjujući stvarni kvalitet, ne razlikuju izložbe koje se prave, na primer u Skupštini grada odonih iz Galerije "Progres" čiju smo namenu već objasnili i koja isključivo ide za lokalnim iinteracionalnim interesima vladajuće koalicije čiji su kriterijumi za identifikovanje aktuelnogstvaralaštva po svim osobinama krajnje problematični sa stručnog stanovišta. Tome ponajpredoprinosi stvarna, zaprepašćujuća nezainteresovanost najodgovornijih (ministara i sekretaraza kulturu) koji očigledno nisu u stanju da deluju nezavisno od političke volje nadređenih unjihovim vladama i političkim oligarhijama koje se bezpogovorno slušaju uprkos očiglednojnaopakosti. Krunski dokazi za zagarantovano i definitivno propadanje ovih oblasti su i netomizglasani republički i savezni budžeti koji su isključivo namenjeni jačanju represije režima(Miloševićevih pretorikanskih gardi na koje će u poslednjoj fazi svoje lične vlasti jedino moćida se osloni) a nikako duhovnoj obnovi koja se sve ređe i sve sramežnije pominje čak i uprogramskim dokumentima i predizbornim govorima svih partija - od vladajuće koalicije doraštrkane - "u više kolona", opozicije. Jedina novost koja je unela stanovitu živost a može bitirealizovana i kao novi konceptualni pristup, između ostalog, i u kulturi nagovestila jepromotivna aktivnost G17 plus . Odlučno, u ovakvim prilikama, je nametanje ukusa domaćegsnažno ukorenjenog sloja "novih bogataša"; epoha "nuvoriša" – tajkluna (a to nije osobinasamo tranzicijske Jugoslavije) najdublje je postavljena u domaćoj likovnoj i popularnojpseudomuzuci (čije je oličenje i glavni promotor, sinonim opštekulturne unazađenosti kojaobeležava tekući "duh epohe" TV Pink). No, ni režimska televizija, sledeći svoj političkoinformativniprogram nije odolela izovima lošeg ukusa, uostalom u okviru te kuće nalazi se imuzička produkcija čiji najveći deo forsira komercijalu i neumetničku muziku što nikadaranije nije bio slučaj.Sasvim izvestan je i nastavak političkih i sudskih progona umetnika: ovom režimusvakako nije dovoljno što, od umetnika, u njegovim zatvorima čame pesnikinja FljoraBrovina i živopisac Bogoljub Arsenijević Maki, a osude očekuju performer Miroslav NunePopović i aforističar Boban Miletić Baksi o mnogi drugi koji su otvoreno svojim delom