slika politike - Jovan Despotović

43centrima bude zahvatila ista neosetljivost i autizam. I nikako neće biti dobro ako za kulturuzaduženi u novoj vlasti ovakve kulturne aktivnosti budu razumeli samo kao umetničkineobuzdan čin za jednokratnu upotrebu. Ono što su Marina Abramović i "Magnet" uradiliupravo je javno, estetičko i etičko skretanje pažnje na opštu zapuštenost i duhovnu pustošdevedestih koju smo nasledili iz propalog samoupravnog eksperimenta ali sa katastrofalnimepilogom. A iza te propasti nastupila je aktuelna pustoš.Upoređivanjem ova dva istovremena fenomena u recentnoj jugoslovenskoj umetnostizapaža se jedno zajedničko mesto: slaba i, što je najporaznije, čak i pogrešna aktivnost novihkulturnih vlasti. S jedne strane, detaljnije tumačenje sasvim izvesno bi identifikovalopostojanje jedne nemoguće, neobjavljene i neformalne crveno-crne koalicije sa svimkarakteristikama nacionalsocijalizma (a najplastičniji dokaz su tzv. "Zemunski slučajevima" -od učestalih deložacija do nesankcionisanih razbojništava vođe srpskih radikala), što postajedominantnom slikom naše sadašnje politike. S druge, upravljanje osetljivim poslovima ukulturi moralo bi odmah i belodano pokazati definitivni otklon od zatečenog stanja. Zasad,sudeći bar prema primerima koji su pomenutu, nikakvih razloga za promenu raspoloženjanema. Naprotiv!Republika, br. 181, 1-15. februar 1998.Republika, br. 189, 16-31. maj 1998.