slika politike - Jovan Despotović

185našom umetnošću, odnosno, kakva joj je sudbina u uslovima koji postoje u zemlji ratova,temeljne ekonomske krize i političke destrukcije, totalne izolacije međunarodne zajednice, a pritome (i uprkos tome), ona istovremeno pokazuje jednu vanrednu vitalnost koja je dovodi u rangnajprominentnijih fenomena sa međunarodne scene ovoga trenutka - pita se Denegri u svomtekstu. Indeksaciju transgresije (prestupa) u savremenoj i aktuelnoj umetnosti Šuvaković je izveou jednaest problemskih celina a u okviru ove teme značajna je ona koju je nazvao Umetnost ipolitika. Ovo je upravo tema današnjeg vremena, a postaje sasvim vidljivo da je ona zaokupilapažnju i usmerila stvaralačku volju mnogih autora koji su danas za nju živo zainteresovani.Autori izložbe odlučili su da u mnoštvu fenomena iz ove oblasti prikažu radove BalintaSombatija - jednu celovitu prostornu, ambijentalnu instalaciju pod imenom Raskršća i RašeTodosijevića - zidni reklamni pano Restoran Sloboda kao najizrazitije primere etičke iideološke angažovanosti naše recentne plastičke umetnosti.Tema XX memorijala Nadežde Petrović (Čačak, 1998) određena je kao Umetnost iangažovanost devedesetih bila je nametnula samim zbivanjima koja su potresala Jugoslaviju togperioda. Nije neophodno otići u predaleku prošlost i naići na primere koji na vrlo plastičan načinpokazuju temeljitost zabluda nastalih zbog pogrešnih predstava koje se iz umetničkih slikaiščitanju. Ova pojava je snažno generisana iz potpuno različih ideoloških matrica a redovnorigidnih političkih grupa - i levog i desnog predznaka. Štaviše, u ovakvim kontrastnim kulturnimi civilizacijskim područijima koje su iz različitih razloga (najčešće zbog vlastite želje) izvanmagistralnih civilizacijskih tokova, koje su, dakle, još uvek u istorijskom periodu, dovodile dotolikog preplitanja uticaja da je potpuno razumljivo što se oni ne mogu ni tačno ni potpunoraspoznati. Učinci takvog stanja mogu biti zaista zanimljivi - da istovremeno nisu porazni,destruktivni i opasni. Jedan od tih sindroma bio je registrovan kao strah od slika. Razaranjeikona savremene kulture, uništavanje kodova vremena: civilnih simbola i znakova sadašnjosti,narušavanje podele u semantičkim poljima paralelnih svetova koji su karakteristični zapostistorijsku epohu (i njenu postmodernu umetnost) koju baš mi imamo kao datu privilegiju dagledamo i preživljavamo na kraju ovog veka - šta više i milenijuma, učinila je da se istorijskicitati iz umetničke realnosti gde im je jedino mesto presele u našu evidentu, životnu stvarnost.Halucinatno vraćanje dobro poznatih mitova i legendi u naše živote koje smo ipak trebaliupravo kao istorijski narod da ostavimo tamo gde im je jedino mesto - u povesnim čitankama,postaje novi krvavi danse macabre, ne literarni već bukvalno krvavi Balkanski barok kako je topokazala Marina Abramović na Venecijanskom bijenalu 1998. godine. Iz ovog htoničkog