slika politike - Jovan Despotović

73Mogućnost savremenog stvaralaštvau istorijskim umetničkim ambijentimaPitanje je zaista staro: da li savremeni umetnici smeju slobodno da intervenišu u istorijskimkulturnim ambijentima ili tu treba da rade sa krajnjim oprezom? Ako je suditi premadokazima koji su do danas izvođeni, odgovor je načelan i zasigurno pozitivan u koriststvaralačke slobode.Dakako da je estetička argumentacija u ovoj vrsti prosuđivanja onaj krajnji dokazizveden iz dosledne činjeničke i povesne situacije. Lako se prisećamo brojnih polemika kojesu ne tako davno vođene i u najznačajnijim urbanim centrima naše civilizacije. Na primer, uParizu oko toga da li je mesto hipermodernističkoj arhitekturi Centra Žorž Pompidu,poznatijeg kao Bobur, u jezgru ovog grada, ili, da li je opravdana postmodernističkaintervencija i dogradnja na pseudoklasicističkom zdanju Nacionalne galerije u Vašingtonu?Zatim, ponovo u Parizu, da li je dozvoljeno i opravdano postavljanje 'piramide' u stilskipotpuno zatvorenom ambijentu dvorca-muzeja Luvr? Ovo su samo najkrupnije, svakomvidljive i svakom razumljive ilustracije problema koji se često postavlja pred savremenestvaraoce.Da li treba da napomenemo da je bez obzira na vrstu otpora i njegov intenzitet,sačuvano pravo umetnika, u ovim primerima i svim drugim kojih je zaista mnogo, da kad sezadovolje stvarni kreativni razlozi njihovo delo slobodno prodre ili ravnopravno participira utakvim istorijskom celinama. Dakako u veoma umanjenom obimu, ali sa istim značenjima, unašim uslovima načinjeno je pitanje da li su prestone mozaičke ikone Mladena Srbinovićaopravdano postavljene u takvom istorijskom, umetničkom, kulturnom i religioznom jezgrukakva je Spasova crkva u Manastiru Žiča?Kako je mnogostruka važnost srpskih srednjovekovnih manastira, i ona istorijska, a ujednom sloju i državno-politička, uz one one koje smo pomenuli, razumljiva su mnogobrojnareagovanja na ovaj slučaj. Činjenica da je Srbinović najpre uradio skice za ove ikone koje jecrkvena vlast odobrila i po kojima su izvedene dve sporne ikone, nije dovoljna da bi sezaustavila burna reagovanja i negodovanje lokalne crkvene uprave i – što je posebanfenomen, vernika koji su ih videli. U krajnje negativnim kritikama moguće je razlučiti dvaosnovna sloja razumevanja. Jedan je definisao episkop Žički, priznajući da ne ulazi u njihovuumetničku vrednost, koji zaključuje zapravo kako one ne zadovoljavaju svoju kanonsku,