slika politike - Jovan Despotović

181Aktivni otporTema specifikovana kao Angažovanost u umetnosti posle '95. naprosto se u ovom trenutku bilanametnula imperativima vremena: načinom života i egzistencije u sadašnjoj Jugoslaviji. Jer, štabi to bilo značajnije u likovnim umetnostima aktuelnog trenutka od njenog angažovanogsvedočenja, komentara ili kritike sociokulturnog ambijenta u kome je nastajala i pokušavala dadeluje sa krajnjim naporom i potpunom neizvesnošću - do samog kraja: velikog političkogprevrata tokom septembra-oktobra 2000. A devedesete godine u trećoj Jugoslaviji opterećenestarim i novim međunacionalnim i međudržavnim problemima dale su toj zabrinutoj umetnostibrojne velike te povesne povode upravo za takav angažovano-kritički stav. U toj vrsti umetnosti,direktno na estetičku vrednosnu razinu dovedena je i njena izoštrena etička postavka tako da suta dva, naročito danas, suštinski neophodna elementa, izgrađujući njenu celovitost, postalapotpuno jedinstvena jer su izjednačena po svim vrednosnim nivoima.Zanimljivo je da paradigmatičan primer upravo za ovako aktueliziranu tezu nalazimo nasamom početku veka u slučaju prve srpske modernističke umetnice Nadežde Petrović -jugoslovenske Nade kako su je svojevremeno zvali hrvatski vajar Ivan Meštrović i slovenačkislikar Ivan Grohar, njeni umetnički prijatelji i saborci u mnogim poslovima građenja kulturejedne mlade nacije i države u nastajanju Njen život i umetnost, vrlo čvrsto isprepletani, kakav jeuostalom redovan slučaj kod najboljih stvaralaca, konstantno su pokazivali i estetičku i etičkuangažovanost na mnogobrojnim poljima na kojima je delovala. Pored teške i uporne borbe zaestetičke principe Moderne, zatim organizovanja prvih jugoslovenskih umetničkih izložbi,osnivanja umetničkih kolonija i udruženja, njeno društveno angažovanje beležilo je i druge istotako značajne događaje: osnovala je humanitarno društvo Kolo srpskih sestara, nakon neuspelogIlindenskog ustanka u Makedoniji povezuje se sa komitskim pokretom organizujući dopremanjerazne pomoći pobunjenicima - od hrane i odeće do novca i oružija, u vreme Aneksione krize uBosni i Hercegovini osniva Narodnu odbranu - patriotsko društvo za pomaganjenacionalnooslobodilačke borbe Bosanaca tokom ustanka Petra Mrkonjića (budućeg kralja Petra IKarađorđevića). U periodu Balkanskih i Prvog svetskog rata ona je kao dobrovoljna bolničarkaumrla razbolešvi se od tifusa u Valjevskoj vojnoj bolnici 1915 godine. Ovakav individualniprimer jedne lične svestrane angažovanosti prošao je kroz ceo XX veka sa neposrednimdelovanjem na mnoge njene sledbenike ali i na umetničke ali i druge fenomene.