slika politike - Jovan Despotović

38pokazali su Vasićevo suvereno vladanje nekim povesnim umetničim sadržajima koji muefikasno pomažu da identifikuje sa njima uporediva današnja zbivanja i to ne samo u domenuestetičkih formi već i u društvenim te ideološkim procesima. Govor istorije u ovakvoj kreativnojinterpretaciji postao je i govorom našeg vremena.Odnos umetničke forme i teme zapravo je, kako smo već videli, stalno zaokupljaoimaginaciju Čedomira Vasića. Stim da je ideološki diskurs u njegovom primeru vremenom svevidnije izbijao u prvi plan gde se devedesetih konačno učvrstio time odajući kako Vasić spadameđu one stvaraoce koji nisu neosetljivi na damare vremena, na istorijske događaje i epohalneprekretnice. No, istovremeno je pokazivao i nadalje fundamentalnu zainteresovanost za primarnapitanja oblikovanja, što se moglo videti u njegovom radu "24 časa Ruanske katedrale" izvedenimu Narodnom muzeju u Beogradu 1994. godine u okviru znamenitog ciklusa "Na iskustvimamemorije". Kao predložak poslužila mu je čuvena serija slika Kloda Monea na kojima je ovajimpresionista analizirao šta se događa sa svetlom - centralnim problemom ovog umetničkogpokreta, u raznim periodima dana na jednom motivu - pročelju katedrale u Ruanu. Vasić je čitavvek kasnije ponovio isti problem ali u tehnici video-arta. Pikturalna Moneova ishodišta ielektronska Vasićeva pokazala su da, bez obzira na njihovu vremensku udaljenost, posedujuzapravo jedinstveni duh kreacijske motivisanosti i intrigantnosti, pa je otuda ova svojevrsna"citantnost" potonjeg sasvim legitimna u odnosu na odabrani primarni uzor.Zapravo sve ovo o čemu je dosada bilo reči sublimisano je u najnovijoj multimedijalnojambijentalnoj instalaciji Čedomira Vasića pod nazivom "Put u Oz" koji je tokom novembrameseca 1997. godine izveden u Savremenoj galeriji Pančevo. Oz je dakako poznato bajkolikomesto iz zemlje čuda Frenka Bauma. Ovaj motivski predložak Vasićevog rada zasnovan je naimaginarnom (pa stoga praktično govoreći uzaludnom) kretanju prema nekom mestu koje semože dostići jedinu u mašti umetnika. Drugi, znatno realniji, egzistencijalno potvrđen predložakje istorijska kompozicija Paje Jovanovića "Seoba Srbalja". Jedna njena replika čuva se danas uNarodnom muzeju u Pančevu i to je spona koja ukazuje na razlog zbog čega je ovaj Vasićev radizveden baš u tom mestu. (Naravno on neće više nikada biti ponovljen bilo gde upravo iz tograzloga). Na Jovanovićevoj slici prikazana je kolona naroda predvođena srpskim patrijarhomkoji beži iz oblasti koje su ponovo pale pod Otomansku imperiju u strahu od odmazde. Oni sekreću prema "obećanoj zemlji" a kako će to kasnija istorija pokazati - to je bio samo još jedan odmitova nastalih u velikom strahu za nacionalnu sudbinu. Ista tema se nalazi i u romanu MilošaCrnjanskog "Seobe" a citat na koji Vasić ukazuje govori o tome da je "Negde moralo biti nešto