slika politike - Jovan Despotović

305se spasla pokretna i nepokretna kulturna dobra od ratnog razaranja tokom protekla dvameseca.Jer, formalno-pravno gledajući, makar oni domaći spomenici kulture koji su samimtime što su evidentirani, stavljeni pod neposrednu zaštitu UNESCO-a te su postali deo ukupnesvetske civilizacijske baštine koja se mora sačuvati za potomstvo. A takvih prvorazrednihverskih i umetničkih kompleksa i u sadašnjoj Jugosalviji ima podosta. Bojim se da suodgovori na ovo pitanje zaista bolni ma koliko oni bili nerazumni, za nas danas neshvatljivi iupravo frustrirajući za sve one koji deluju u ovoj oblasti jer svedoče ne samo o učinjenimprofesionalnim greškama već i o nekim više puta izraženim naravima.Dok "Srbija nije bila u ratu" lako je bilo domišljati se tokom opštejugoslovenskedrame prve polovine devedesetih, odn. tadašnjeg načina "ratne muzeologije", recimo zavreme granatiranja nekih primorskih gradova, da će se posle tog rata "sagraditi još lepši istariji Dubrovnik", lako i očigledeno krajnje nepromišljeno je onda bilo kada su se neki odvodećih srpski muzealaca (prema vlastitim izjavama) dali "presignuti na križ" da hrvatskeumetničke predmete nisu ni dodirnulu (nisu ih zaštitili) radeći na terenu kao deo Kriznogštaba koji je formirala Vlada Srbije (mada su po svim ratnim kultunim konvencijama bilidužni da ih sve, bez obzira na etničko i nacionalno poreklo spašavaja od uništavanja) itd. Ipaknajgore od svega je bilo da su domaći zaštitari kulture ostali nemi kada su rušene kulturneinstitucije u Sarajevu ili kada su na samom kraju tog rata oćutali miniranje islamskih verskih iumetničkih spomenika u Banja Luci itd. Uostalom čak i usred Beograda kada su nekolikoputa bačene bombe na jedinu džamiju zavodi za zaštitu kulture ni su se oglašavali.Naravno da ovakvi primeri, među mnogobrojnima, nimalo neopravdavaju opštuzaveru ćutanja civilizovanog sveta, ali svakako da daju jedan deo objašnjenja za muk koji senikako ne sme nigde i nikada dogoditi. A i zbog takvog odnosa nad nama se danas nadvilaopasnost da su neposredno ugroženi (ili su već srušeni) manastiri Gračanica i Rakovica, crkveu Prizrenu i Đakovici, Pećka patrijaršija, muzeji u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu...,etnokompleks Sirogojno, mnogobrojna graditeljska i arhitektonska remekdela itd, itd.No, kada sve ovo jednog dana prođe, među svim temeljnim poslovima koji predstoje uobnavljanju ove nacije, društva i države, istovremeno će se morati preispitivati i takvi njegovidelikatni i vitalni segmenti kakvi su i stanje u zaštiti spomenika kulture i muzeologiji (naprimer: kako je moguće da svi nepokretni spomenici kulture nisu za ratne prilike vidno ipropisno obeleženi, kako je u nekim institucijama krajnje traljavo izvršena osnovna zaštita