slika politike - Jovan Despotović

468čuvaju pokretna i nematerijalna kulturna dobra o kojima ćemo govoroti nekom drugomprilikom.) Takođe postoje, gradski, opštinski međopštinski, regionalni, pokrajinski zavodikoji se, u užem teritorijalnom smislu, bave onim objektima iz druge i treće kategorije značajakoji se nalaze na njihovoj teritoriji. Mreža je vrlo velika i ima preko 30 zavoda, muzeja idrugih institucija koje brinu o nepokretnim kuluturnim dobrima. Prethodna administracija jepokušala da tu uvede red što je naišlo na ogroman otpor pre svega stručne javnosti,konzervatora i samih zavoda za zaštitu usled početnog nerazumevanja namera državne upraveu ovoj oblasti, ali i opšte tranzicione politike koja se odnosila i na oblast kulture. I dan danasse čuje prigovor da je ondašnja administracija 'uništila' tu mrežu zaštite i to je, u sadapromenjenim uslovima od 2004. godine, dovelo do nesagledivih posledica. Mi mislimo da tonije tako, da je to bila evidentna nespremnost da se na novi način efikasniji, moderniji ovizavodi organizuju i da počnu da rade bolje, efikasnije i ekonomičnije, te da dobiju drugeizvore fininsiranje, a ne samo da budu na budžetu Republike Srbije.Četvrti nivo je naravno kadrovski. Poslednjih petnaest godina stručnjaci u ovojoblasti retko su mogli da idu u inostranstvo i da svoja znanja dopunjavaju modernim,savremenijim načinima zaštite od novih načina prezentacije do digitalizacije dokumentacije iregistara. Danas radi jedna grupa istraživača na matematičkom fakultetu koja formira posebanprogram digitalizacije zaštite u kulturi koji je javno promovisna i koji izgleda fenomenalnomereno svnim parametrima ali koji je skup za današnje prilike. Država je pokušala priresornom ministarstvu kulture da isfinansira ovaj program, ali nije uspela jer je od tolikogznačaja da se moraju uključiti i druga ministartsva – poput obrazovanja i nauke, ali se sadaopet radi na tome i možda će ovaj koncept jednog dana uspeti da bude ostvaren.Postoji mogućnost da i muzeji rade na zaštiti nepokretnih kulturnih dobara. Izvanrednisu primeri šta muzeji u Prepolju i Priboju rade na manastirima srednjeg polimlja uMileševskoj eparhiji. Moguće je tu rigidnu podelu: zavodi usmereni isključivo ka zaštitinepokretnih kulturnih dobara a muzeji pokretnim, ublažti i zakonskom regulativom timeomogućiti intenzivniju saradnju. A to praktično znači da omogućimo da i muzeji koji sukadrovski osposobljeni, a pod nadzorom zavoda, vrše obnovu i restauraciju ove vrstekulturnih dobara.Imamo i duhovnu baštinu koju naš postojeći zakon, ali ni predlog novog, nije uopšteprepoznavao, Mi smo sada uneli u novi zakon i taj problem, kako štititi nematerijalnukulturnu baštinu. Šta će biti sa tim Nacrtom zakona, to ćemo videti.