slika politike - Jovan Despotović

176strane one iz memorije prizivaju pionire koji su upravo i stvarali modernu fotografiju (poputŠtiglica, ili Kartje-Bresona) a sa druge očigledno da barataju sa nekim elementima aktuelneumetnosti kakvi su brutalnost i morbidnost prizora u kombinaciji sa erotičnošću i gotovopatetičnim narativom koja je iznet u pet sekvenci. Video rad Bez naziva Gleba Katčukaslično prethodnom autoru traga za, i danas, važećim porukama preteča modernizma - ovogputa u domenu nemog filma. Njegov rad se sastoji iz sekvenci starih filmova koje je onpreradio u kolornoj video-tehnici čime je dobio neobičan spoj stare eksperimentalne filmskeumetnosti i umetnosti postavangarde devedesetih. Aleksandar Rojtburd takođe je prikazaovideo rad Psihodelična invazija ratnog broda "Potemkin" i tautološke halucinacije SergejaAjzenštajna. Za razliku od prethodnog umetnika, Rojtburda zanima najpoznatiji ruski filmvodećeg reditelja revolucionarnog perioda koji je svetu ostavio ovo remek-delo sedmeumetnosti. Ono je dakako prerađeno na fantastičan način: u istom antalogijskom mizanscenu isa istom radnjom umetnik je ispričao svoju priču o sudbini današnjeg umetnika kojidoživljava istu sudbinu, s tim da se sa krstarice ne puca na narod već na stvaraoce.Dramatičnost tog prizora sasvim je, iako je očigledna replika ili citat, na nivouAjzenštajnovog izpunjenog strahom, besom, užasom, haosom, beznađem dolazeće kataklizmekoja se događa na početku veka, a kako vidimo, koja se ponavlja i na njegovom kraju.Pridruženi umetnik Božidar Milović za ovu priliku je realizovao vide-instalaciji Delimičnopomračenje. Njega zanima sudbina umetnosti u uslovima medijakratskog doba, tj, totalneprevlasti televizijskog medija u svim sferama društvenog života. Opasnost na koju onupozorava je direktna i nemilosrdna jer se preko TV-ekrana šalju one otrovne poruke kojekontaminiraju ljudsku svest i onemogućavaju mu da jasno razazna činjenice stvranosti odvirtuelnih. On se zapravo nalazi između stavova Bojsa da svako može da bude umetnik iVirilja da u situaciji kada svako može da bude umetnik, za umetnost više ne ostaje mestogradeći vlastitu poziciju stvaraoca koji nije obavezan školskim metodama i tehnikamapravljenja umetničkog predmeta već isključivo stepenu unutrašnje kreativne ekspresije kojanije kanalisana spoljašnjim razlozima.Ukrajinska neoavangarda krajem veka u radovima ovih Odesita pokazuje onu vrstuslobode koja je nedostajala evropskoj multikulturalnosti pre poslednje decenije. Time se mapaumetnosti Starog kontinenta dopunjuje na najefektiniji a za samo stvaralaštvo, nanajdragoceniji način.