slika politike - Jovan Despotović

104najvećim muzejima, iskorišćeno na najbolji način jer je savremena epoha svakakonajzanimljivija po svim parametrima u poređenju sa tradicionalnim.Postoji, međutim i paralelan tok koji nastaje sa ne tako retkim nametanjem ukusanaručioca koji se bezuslovno reperkusuje na umetničku vrednost umetničkih dela. Ovo jezapravo slučaj sa onom vrstom "zatvorenih" društava, upravo apsolutizama kada se estetičkashvatanja vladaoca raznim načinima nameću kao opšta, čak obavezujuća norma. Njoj se dakakomoraju pokoravati i umetnici koji su prinuđeni da odustanu od profesionalnih standarda i da semaksimalno prilagode zahtevima naručilaca. To grubo mešanje u estetička pitanja redovno jedovodilo do neuspeha, te su umetnička dela nastala u takvim uslovima sa nestankom naručilacaredovno završavala u zaboravu.Primera ima na pretek. Da se samo zadržima na nekima iz ovog veka: umetnici koji suopservirali "ukus" Hitlera i Staljina danas su anonimni, takođe ko se seća umetnika i njihovihpostignuća sa poslednje seanse kolektivnog portretisanja Maršala Tita u Bugojnu 1979. godine.Analogno tome, već sada su anonimni, bez ikakve nade da odatle izađu umetnici koji izrađuju"zvanične" portrete predsednika Miloševića koje gledamo na tekućim mitinzima odanosti. Akako je ovde već uspostavljen model obaveznog reprodukovanja ukusa vladaoca najpre unjegovom privatnom i službenom krugu pa potom na niže slojeve u tom ličnom poretku, pričemu i faktor oponašanja uvek igra značajnu socijalnu i psihološku ulogu, treba očekivati da seuskoro iste umetničke vrednosti prenesu na sve državne i privatne dinastije koju su trenutno uformiranju.Iskustvo nas je naučilo da je visina položaja ličnosti koje se pojavljuju kao mecene uautokratskim društvima, "sponzori" kako se danas uobičajeno kaže, redovno u obrnutoj srazmerisa mestom u umetničkom sistemu autora kojima se oni obraćaju - uglavnom za portretisanjeistaknutijih članova familije ili izradu pejsaža sa njihovom nepokretnom imovinom. I po tome semože uvideti kako je ovde nedvosmisleno u toku negativna istorija, dakle, ukupnianticivilizacijski trend definitivno u pogrešnom pravcu.Vreme, 13. mart 1999.