slika politike - Jovan Despotović

67zapravo tri zasebne, identične celine koje zauzimaju tri galerijska prostora i nalik su stolu pokome su proliveni pravi beli bubrezi u autentičnoj životinjskoj krvi. Stolovi na kojima su onipostavljeni deluju na taj način da dobijaju dvostruku ulogu: najpre njihova brutalna prizornostpravih životinjskih organa rasutih po pravoj krvi podseća na izgled klanice u kojima se teživotinje kolju i čereče ali su i nalik "kuhinjskim" stolovima na kojima oni treba da sepripreme za to popularno i ukusno jelo. Opšti drastični vizuelni prizor, ne artificijelan većbukvalan, dopunjen sa užasnim zadahom koji nastaje usled raspadanja organske materijepodstiču na pojačanu emotivnu i intelektualnu reakciju gledalaca koji su nenaviknuti da ugalerijskom prostoru, gde po prirodi stvari, uobičajeno, nailaze na "estetizovane" umetničkepredmete, izazivaju stanovitu unutrašnju pobunu koja se kosi sa standardnim osećanjem kadase želi pojesti roštilj načinjen od tih organa.U najvećoj prostoriji Konkordije Grozdanić je postavio još dva rada: poprostoru su raspoređeni izvrnuti, specijalno načinjeni betonski "Kalupi" sa dugačkim čelečnimdrškama iz kojih ističe neka materija nalik smoli i razliva se po podu galerije, a na zid jeinstaliran rad "Ašovi" koji čine pedesetak pravih malih ašova zabijenih direktno u crnoofarbani zid koji je tim činom dakako poprimio ozbiljna fizička oštećenja. I jedan i drugi raddeluju svojim ogromnim energijama, opet žestokom vizuelnom prizornošću koja je sasvimnetipična za izgled i sadržaj standardne galerijske umetnosti na koju su prosečni posetiociizložbi naviknuti i koje na njima očekuju.A to je upravo i jedan od bitno postavljenih ciljeva ovog autora koji je u svomradu prošao ne samo fakultetsku naobrazbu (diplomirao slikarstvo na sarajevskoj Likovnojakademiji) već i kroz prethodnu fazu tokom osamdesetih godina koja je participirala na linijianalitičkog i primarnog slikarstva. Dolaskom u rodni Vršac početkom devedesetih u vremekada započinju jugoslovenski ratovi i drama raspada nekadašnje države, Grozdanić iz temeljamenja svoj kreativni stav koji se grana u nekoliko pravaca, o čemu će kasnije biti više reči.Da se još za trenutak vratimo izložbi u Konkordiji. Tu su još dva radapostavljena u njen dve preostale prostorije: "Predlog za javnu fontanu" i "Barikade". Oviradovi su znatno "estetičniji" ali takođe kombinovani da žestinom prizora. Predlog za fontanuje zapravo četvorostrana instalacija na čijem je svakom od zidova postavljena istoobraznačesma načinjena nalik starim dvorišnim perionicama s jednim dodatkom: u svaku od njihstavljena je bela krpa natopljena "krvlju". Pranje ruku, ili u ovom slučaju, pranje krvavih krpa,futuristički i simbolički govori o predstojećem poslu okajanja daljih i bližih, individualnih i