slika politike - Jovan Despotović

198govorio o neposrednoj budućnosti koju Protić niti je mogao da nasluti, vidi niti da ga u tomtrenutku vrhunca i potpunog trijumfa savremenosti razume. No, za srpsku vajarsku umetnostBasarino delo polako je postajalo znakom nadilazeći lokalne okvire (Sirinička župa podno Šarplanine)kojima je po poreklu pripadala, bila čvrsto ukorenjena i postala delom opšteg talasa kojusu dočim drugi teoretičari primećivali, pre svega Lazar Trifunović ili organizatori vajarskihsimpozijuma na koje je pozivan, a među njima svakako da su najpoznatiji oni u Moravanima (uČehoslovakoj) ili Portorožu (Forma viva).Ali i u tim "formalističkim" delima postojao je začetak naracije koja je osamdesetihgodina potpuno prevladala. Radovi poput "Feniksa" iz 1964, "Proleće koje je zaboravilo dacveta", 1965-69, "Pokušaj odcepljenja" 1967, već ukazuju na promenu raspoloženja: kao da je unajdubljim slojevima stvaralačke imaginacije Basara maglovito naslućivao bure koje supredstojale i koje će se dramatično pretvoriti u državno rastrojstvo, individualne i kolektivnedrame devedesetih. Dobar primer je "Proleće koje je zaboravilo da cveta" u kome se Basara jošuvek živo seća strahota rata u kome je učestvovao kao šesnaestogodišnjak, ali i sve tragedije kojeće u kasnijem vremenu, sada već kao zreo čovek, iznova preživljavati.Svetomir Arsić Basara potpuno je iznenadio javnost krajem 1984. kada je na svojoj prvojretrospektivnoj izložbi priređenoj u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" u Beogradupokazao najnoviji ciklus sasvim promenjenih kreativnih shvatanja. Usred srpske nacionalnetragedije koja je najavila korenite i dugoročne promene na jugoslovenskoj političkoj sceni (kojeće nastupiti tek krajem te decenije, naročito u poslednjoj dekadi veka sa događajima koju su tadazačeti a konačni rezultati bili dosegnuti svojim logičnim epilogom: raspadom Jugoslavije imasovnim egzodusom tri njene najveće nacije) Basara je stvarao svoj famozni ciklusmonumentalnih skulptura poput: "Deda Lime", 1983, "Topovi Alekse Dačića", 1983,"Reminiscencije na Tanaska Rajića", "Apokalipsa", 1984, itd. Stoga je on našao mesta praktičnona poslednjoj opštejugoslovenskoj izložbi angažovane umetnosti sa simptomatičnim naslovom"Umetnost za i protiv" koju je riječki istoričar umetnosti Berislav Valušek priredio u Banja Luciu praskozorje jugoslovenskog rata 1990. Tom prilikom priređen je i simpozijum teoretičara ikritičara od kojih su neki jasno pročitali te likovne najave pretstojeće opštejugoslovenskekatastrofe."Veliki zaokret" koji je usledio u skulptorskoj poetici Svetomira Arsića Basare odigraose na samom prelazu dve decenije: 1979-1980. godine. On u tom, vrlo dramatičnom ineizvesnom vremenu raskida sa svojim dotadašnjim plastičkim iztraživanjima jezika savremene