slika politike - Jovan Despotović

231sledećoj? Nisu (pre)daleko od istine, možda, oni koji tvrde da su poslednjih nekoliko godinajaki retrogradni procesi u našem društvu, naročito na ideološkom planu. No, kod ovakvihprocenitelja moguće je uočiti dve grupe: optimisti kažu da u 1945. ulazimo na prirodni način,od 1. januara, dok pesimisti ukazuju da se u tu dodinu ulazi ali od 31. decembra, što će reći dase kretanje nastavlja prema 1944, '43, '42. itd.Kako se simptomi ovakvog razvoja mogu čitati na planu likovne umetnosti i njeneteorije? U prošlom broju "Vremena umetnosti" ukazali smo na jedan vrući prokomunističkigovor na otvaranju umetničke izložbe povodom pola veka "oslobođenog" Zemuna, koji satom izložbom nije imao blage veze, ali je upotpunjavao opšte nastojanje da se nastavi saobeležvanjem ideoloških datuma. Tako je i drugi važan datum u istoriji Srba - 29. novembar,proslavljen uprkos svim upozorenjima, čak i zdravoj pameti koja se uzaludno odupiralaovakvim avetinjskim svečanostima i simbolima. U nešto izmenjenoj ikonografiji, sa svemanje crvene boje, koju danas postepeno zamenjuje, čak i na levici, plava, intenzivno delujumnoge komunističke frakcije, očigledno se spremajući da se domognu vlasti makar i nadozvoljen način, i izvedu nas na nekakav "treći" put.Upravo u 150. godišnjici Narodnog muzeja, u jednoj njegovoj publikaciji možemopročitati i sledeće: "Najtragičniji dani naše najstarije muzejske kuće teku od trenutka kada jeknez Pavle Karađorđević postao namesnik". Da se podsetimo, radi se o onom knezu Pavlukoji je posedovao izuzetno vrednu kolekciju slika strane umetnosti i koju je poklonioNarodnom muzeju nameravajući da ih zajedno onim srpske i jugoslovenske umetnosti izloži ujednom novom, upravo prvom Muzeju savremene umetnosti kod nas. Dakle, nastojanje da sesrpska umetnost istražuje i prikaže sa svetskim modernim stvaralaštvom danas se smatratragičnim, a upravo je kod lokalista to znak frustracije, stručnog besmisla, duhovneskučenosti. Naravno, trebalo bi izbaciti kolekciju evropske moderne umetnosti - ukoliko jemoguće zajedno sa kustosom, i hrabro stati na "treći put" bez istorijske memorije, bezevropskog porekla, bez pameti. Srećna Vam 1945!U ovom broju skrećemo pažnju na još jednu veliku, ovoga puta, međunarodnu izložbu- 3. bijenale grafike, koja se snažno uputila prema velikim i uticajnim internacionalnimlikovnim smotrama. Tema broja je i stanje u našoj muzeologiji. Tu je ukazano i na činjenicuda je, za razliku od prosvećenih naroda koji su od dvorova pravili muzeje, naš originalnidoprinos upravo suprotan: od Muzeja kneza Pavla napravljen je dvor - Predsedništvo Srbije.Mnoga pitanja naše kritke i teorije umetnosti još uvej nas muče, mada su u mnogobrojnim