slika politike - Jovan Despotović

24Nakon jednogodišnje pauze Magnet je nastavio aktivnost 16. juna 1997. godine saprojektom Rekvijem za Srbiju. Akcija je održana na danas sigurno najneuralgičnijem mestu - uPionirskom parku pred kancelarijom Predsednika Srbije. Uz zaklanu svinju na kojoj je pisaloSrbija namera je bila da se Slobodanu Miloševiću preda i sledeća poruka: Gospodinepredsedniče Miloševiću, Zaklali ste Srbiju i sve u njoj: život, umetnost, nauku, kulturu, privredu,ekonomiju, školstvo... pravdu i poštenje. Ništa nije ostalo. Poklanjam vam ovu zaklanu svinjuduboko uveren da na taj način jasno predstavljam svoje gore navedeno mišljenje o konkretnojposledici vaše vladavine Srbijom. To je moj rekvijem za Srbiju... Ovaj svojevrsni umetnički kriknaznačio je da smo se našli na samom dnu jedne višegodišnje agonije. Naravno da je ovaizuzetno otvorena i oštra provokacija morala ponovo da izazove reakciju policije koja je jošjednom uhapsila Nuneta Popovića. Težina i smisao te umetničke i političke akcije dobili supotvrdu i od nevladinih organizacija koje su, za razliku od prošlogodišnjeg hapšenja članovagrupe, ovog puta reagovale.Odmah zatim, 25. juna izvedena je akcija 88 jaja za novu opozicionu vlast kada sučlanovi Magneta jajima gađali Skupštinu grada. Kao i uvek dosad uz akciju je urađen i kraćiproglas: Lažni spasitelji i dosadni trbuhozborci pokušavaju da ožive zaklanu i ucrvljalu lešinudržave - umesto da stvaraju novo društvo. Da li je to još jedan od uzroka nazirućeg građanskograta u Srbiji? Koljačevim saučesnicima MAGNET vraća njihovih 88 mućaka za 88 uzaludnihdana "žute revolucije". Osim što ne znaju baš ništa, oni ne znaju ni ko zna. Na ovom mestu jenačinjen značajan obrat od entuzijazma prema skepticizmu, od blagonaklonosti prema sumnji -sa najavom nekih budućih dalekosežnih posledica. Taj drugi rad u svojevrsnom triptihu pokazaoje puni smisao političkog angažovanja grupe Magnet, danas svakako bez presedana ujugoslovenskoj savremenoj umetnosti. Pri tome, očigledno je da Magnet u suštini ne praviustupke kada su u pitanju osnovne slobode i prava - od političkih i individualnih do umetničkih.Sudbina njihovih projekata i njihova lična, najpre po vođu grupe Nuneta Popovića, belodano jepokazala da je represija režima ostala sasvim sačuvana bez obzira na spoljašnju kozmetičkuprepravku, te da je sa druge strane, a to je paradoks na koji oni ukazuju, ostala sačuvana iopresivnost novih vlasti u samoj kulturnoj politici. Utvrđivanje ove činjenice otkriva i jedanrealni problem koji se isprečio pred današnje umetnike. Instrumentalizacija stvaralaštva od stranenove gradske vlasti pokazuje se jednakoznačajnom i poraznom u istom smisli u kojem smo imaliprilike da se nažalost uveravamo u proteklom, po svim pokazateljima izrazito nepovoljomperiodu. Na fenomenu Magneta identifikuje se zapravo isti odnos institucionalne kulturne