slika politike - Jovan Despotović

229zna gde je kome mesto i čime se ko bavi, i oni tajni, podzemni, kriminalni, karakteristični poproganjanjima, prevarama, ucenama, otimanjima... Ta dva sveta danas su se odjednomukrstila, udarila u ovom tužnom i strašnom vremenu u kome živimo. Vremenu za koje severuje da će brzo proći, ali je ta vera, a zatim nada, sve tanja i dalja.Bar je beogradski aerodrom ponovo otvoren.Vreme umetnosti, br. 2, Vreme, 17. oktobar 1994.Socijalistički nacionalizamNisam odmah shvatio genezu njihove mržnje ni zato što smo se mi, socijalisti, bili opredeliliza kontinuitet jedne neimarske politke, politike koja je Srbiju i Jugoslaviju iz statusasiromašne agrarne zemlje dovela u rang razvijenih evropskih i svetskih država, politike kojaje zadivljujuće uspešno razrešila višenacionalno pitanje, rad, penzije, zdrastvo, školstvo,kulturu..., pa u predratnim srpskim gradovima nije bilo ni po deset kuća sa vodovodom iengleskim klozetima, a sada... stotine hiljada i miliona higijenskih novih stanova, škola,fakulteta, bolnica; vekovima nepokrivene i rušene svetinje po srpskim manastirima, sada supokrivene, restaurisane, konzervisane, podignut je ogroman broj fabrika, domova kulture,bazena za plivanje, sportskih terena, institucija države, intenzivno je rađeno na podizanjunivoa dostojanstva života naših građana, a sada za nama, prirodnim nastavljačima ovoggraditeljskog puta, neki masni odrpanci drsko i preteće uzvikuju: 'Bando crvena'.Kada je ovo napisano - pre 40-50 godina? Ne, upravo oktobra 1994, zgodom proslaveoslobođenja/okupacije (kako je kome prihvatljivije i razumljivije) Beograda i Zemuna, naotvararnju jedne izložbe, a pred budnim okom vodećeg komunističkog ideologa trećeJugoslavije, izgovorio je (bivši ministar kulture) Miodrag Đukić. Izgleda da je tek danas jasnovidljivo šta se događa sa našom vrhunskom kulturom i umetnošću kada su u ovom naroduministrovale i ovakve intelektualne i moralne veličine i kulturni radnici.Posleratna srpska umetnost razvijala se ili degenerisala pod ideološkom dogmomsocijalističkog realizma da bi naglo oslobođena sa najvišeg mesta gotovo preko noći uletela ujedan drugi opresivni model - socijalistički estetizam. Najnovije dostignuće idejno budnihumetnika, i levog i desnog porekla a zajedničkog preduzeća, moglo bi se nazvati socijalistički