slika politike - Jovan Despotović

249problematizovati pojednine oblasti društvenog života u relacijama evropske demokratsketradicije uz istaknutu kritičnost prema aktuelnom lokalnom stanju u oblasti kulture iumetničkog stvaralaštva – koliko institucionalnog toliko i autorskog i individualnog. Kaoprobni model iz više razloga je odabrana kulture, koja s jedne strane jeste deo društvenogživota (i to onaj izrazito vitalni i naglašeno prisutan, čak i masovan po bitnim obeležijima), alije istovremeno i autentičan, autonoman i sve nezavisniji od rigidnih mehanizama društvenekontrole, uticaja i upravljanja. Sam naziv ovog časopisa identifikovao je i način utvrđivanjastanja u kome se društveni fenomeni danas nalaze, te je izrečen i sledeći stav u njegovomUvodniku po kome je dijalog odabran kao metod 'odbrane demokratskih vrednosti, ljudskihprava, razvijanje demokratskog političkog mišljenja i političke kulture'.Čitajući ovaj nulti broj Dijaloga, koji uz noseću temu sadrži i tri uvodna teksta:Dragoljuba Mićunovića (koji je glavni i odgovorni urednik) 'O dijalogu', Bore Kuzmanovićasa temom 'Kriza vrednosti i morala (i mogućnost moralnog preporoda)', i Momčila Grubača'Ima li Jugoslavija ustav', dok treći, posebni deo čine nekolike recenzije i prevodi, stiče seutisak jednog promišljenog, koncepcijskog zahvata u oblast posustale filozofske prakse našihsavremenih mislilaca.Prvog i drugog marta ovo godine u organizacijji Demokratskog centra u Studentskomkulturnom centru održana je rasprava sa temom 'Kultura kao samoodbrana društva i ličnosti'čiji su uvodni referati i izvodi iz mnogobrojnih diskusija preneti u drugom, sredinjem ivodećem bloku ovog izdanja Dijaloga. Time je obuhvaćeno ukupno pedeset učesnika odosamdesetak koliko ih je bilo prisutno, a prema svedočenju organizatora, bilo je dve stotinepozvanih kulturologa, institucionalnih i vaninstitucionalnih poslenika kulture, teoretičara,kritičara i samih stvaralaca kulturnih dobara.Među trinaest uvodnih diskusija koje su formirale okvir teme o kojoj je bilo reči,ukazaćemo ovom prilikom samo na one koje su nam se učinile zanimljivijim i na one koje suna najdirektniji način govorile o mestu i ulozi kulture u našim aktuelnim uslovima. Uvodnitekst takođe je dao prof. Mićunović sa najopštijim naslovom 'Kultura i društvo', a zatim suusledila saopštenja Zagorke Golubović 'Slabosti nasleđene političke kulture i mogućnostipreobražaja', Sretena Vujovića 'Gradska kultura u društvenoj krizi', Biserke Rajčić'Nacionalno i internacionalno u kulturi'. A od onih saopštenja koja su se direktno i ažurnobavila kulturom i umetnošću u užem slislu, navodimo sledeće: Ivana Stefanović 'Muzika