slika politike - Jovan Despotović

316pokazao Centar za kulturnu dekontaminaciju (čiji je smisao i naziv, dakako u potpunopervertiranom smisli preuzeo Jul kao vid lažnopatriotskog prevaspitavanja nerežimskihmedija). Moglo bi se još nabrojati tih malobrojnih pozitivnih događaja kakvu su biliovogodišnja likovna publicistika ili Oktobarski salon koji je dobio nepodeljeno dobre kritikeitd. Tu je i pomotivna turneja "Za promene" Anema sa nekim danas vrlo popularnim grupamakoje privlače pažnju velikog broja mladih, te je stoga njihova misija od naročitog značaja zanaš budući politički život u koji se upravo te generacije moraju uključuti.Za kraj, najkraće treba istaći preku potrebu za novim odnosom prema kulturi iumetničkom stvaralaštvu što se naravno ne može izolovano sprovesti bez opštihmakropolitičkih promena. To treba da izvesu ličnosti koje, naravno, osim punogprofesionalnog, javnog i moralnog integriteta koje nužno moraju posedovati da bi bili nanajvišim mestima naše kulture i umetnosti u narednom periodu - epohi Promena, u Prelaznojvladi, Vladi eksperata, Grupi 17 plus i dr. od kojih će biti formirana prva, posle ove tzv. Vladenacionalnog spasa, upravo Vlade nacionalnog užasa i saramote u bojama nakazne crveno-crnekoalicije. Ona će apsolutno morati da se najpre izbori ne samo za novi i drugačiji javni statuskulture u ovom društvu već pre svega za njen znatno bolji materijalni položaj.Dakle, dok ovde ne dobijemo takvog ministra za kulturu koji će u novom vladinomkabinetu izdejstvovati neophodna (a ne minimalna) sredstva za njene potrebe (i to ne tako štobi se ona namicala takođe od "sirotinjskih" - obrazovanja, zdravstva i sl., i preusmeravalanego direktno uzimala od prebogatih: Miloševićevih i ostalih pretorijanskih gardi ilimnogobrojnih paradržavnih institucija i udruženja) po ovakvom ili sličnom modelu, dotle ćeona ostati tek povremeni, većinom vrlo ružni i neukusni ukras manje-više totalitarnih levodesnihrežima svodeći vlastitu funkciju jedino na njihovo golo održavanje kakav je očiglednoovde danas slučaj.Ovo može postići samo ona ličnost koja ni u jednom elementu nije kompromitovana(a to svakako nisu šarlatanski predlozi kafanskih pevaljki, neuspelih direktora nekih vodećihkulturnih instituicija, niti šefovi kulturno-prosvetnih zajednica). A posebno ne oni saproblematičnim biografijama ili konvertiti oličeni u Miloradu Paviću ili Nedi Arnerić (kojojnije zaboravljeno ono: "Zahvalna sam Socijalističkoj partiji Srbiji što je Beogradu podarilatako lepu galeriju" izrečeno povodom otvaranja galerije "Progres") i ostali kojih nikako nijemali broj. Nije neprirodno da se promeni mišljenje, ali ovakvi bi najpre morali pred ljudimana mitinzima da kleknu i zamole za oproštaj zbog svega onoga što su čini tokom poslednje