slika politike - Jovan Despotović

351kompjutera, telefona, fakseva, fotokopir-aparata, automobila - jer se i ta sredstva, naravno,mogu koristiti za terorističke aktivnosti. Na kraju bi, kako sami nisu mogli da igde putuju,ovakvi zakonodavci od građana oduzimali i pasoše jer im oni, dakako, omogućavaju direktnekontakte sa inspiratorima i naručiocima terorističkih aktivnosti. Dakle, ako nam je bilasasvim izvesna takva neposredna svetla budućnost, bez obzira na dužinu trajanja, sa jasnimukazivanjem da bi se pojačavala i opresija na drugim poljima: dosad je već violentno, alizakonito ugašena autonomija univerziteta, na isti način su gušeni elektronski mediji a bezmaloje uništena celokupna slobodna štampa, pacifistička organizacija "Otpor" - kao tobožeilegalna i teroristička, ne može da se registruje, itd, pa prema tome ni stanje u oblastikulturnih, umetničkih i uopšte intelektualnih sloboda u Srbiji, sva je prilika jer nisu postojalinikakvi razlozi protiv, ne bi bilo manje opresivno i u novonastalim političkim uslovima ako sene ugrade instrumenti zaštite.U teoriji, ljudska prava se svrstavaju u tri vrste : a) građanska i politička (liberte); b)ekonomska, socijalna i kulturna (egalite) i c) prava solidarnosti (fraternite) 1 .U kulturna prava, koja nas na ovom mestu zanimaju, spadaju pravo na zaštitumaterijalnih i moralnih interesa koji proističu iz svakog naučnog ili umetničkog proizvoda (uužem smisli to su autorska prava). Ova prava podrazumevaju tzv. akademske i stvaralačkeslobode za koje već ima brojnih dokaza da se grubo narušavaju na nizu univerziteta od kada jedonet postojeći zakon o visokom školstvu. Akademske slobode su, kako vidimo ili potpunougušene u nekim slučajevima, ili su na najboljem putu da budu potpupno odstranjene a ujednom trenutku moguće je bilo samo delovati u okviru naučnog, upravo političkog programapartije koja se zove JUL. Takođe su se i stvaralačke (umetničke i kulturne) slobode sve višegrubo ugrožavavale a dokaz tome su bili sve učestaliji policijski i sudski progoni umetnika -performera Miroslava Nuneta Popovića (sa zaprećenom kaznom do 3 godine zbog ometanjaslužbenog lica u vršenju dužnosti) i aforističara Bobana Miletića Bapsija (osuđenogprvostepenom presudom na 5 meseci zatvora zbog uvrede nekadašnjeg predsednika SRJSobodana Miloševića), napokon i njihovo utamničenje - pesnikinje Fllore Brovine i slikaraBogoljuba Arsenijevića Makija 2 (koji se nakon osude na tri godine zbog ometanja službenoglica u vršenju dužnosti, a od 7. marta 2000. u bekstvu) samo zbog njihovih profesionalnih1 Videti: Kulturna prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1999, str. 105 i dalje.2 O čemu je "Republika" pisala u više navrata ne samo beležeći pravosudnu faktografiju već i zadiranjem u opisstvarnih prava na slobodu umetničkog izra`avanja.